Последњи опроштај од Гордане Марић

Само напред! Бодро, весело уметнички! Тим речима се Гордана Марић, посвећена, вољена професорка глуме Факултета драмских уметности у Београду, опраштала од оних који су имали срећу да је познају и да са њом разговарају.

Професорка глуме у пензији, која је обележила једну еру југословенске сценске уметности преминула је у родном Београду 4. фебруара у 74. години, оставивши за собом своје хероине: Гоцу, Катарину Петровић, Марију, Леночку… Вест о њеном одласку дубоко је потресла глумачку сцену, посебно њене студенте.

Комеморативни скуп поводом одласка Гордане Марић, одржан је јуче на камерној сцени „Мата Милошевић” Факултета драмских уметности у Београду, где је важила за професора код којег се занат пече студиозно и темељно. О животу и делу вољене професорке и колегинице опростили су се Петар Бенчина, Ферид Карајица, Бранка Пујин, њени „класићи” Нада Блам и Ирфан Менсур, присетивши се њене непосредности, глумачког дара, оданости, смеха којим је освајала… Али и бројни студенти који су организовали овај, последњи опроштај од драге професорке, управо у простору где су са њом градили свој особени уметнички свет. У сали су примећени и Ивана Вујић, Љиљана Мркић Поповић, Дијана Маројевић…

– Било је у њој пламена и енергије за три века. Тако је и ишла кроз живот. Као да је пред њом вечност, никада се није освртала, само је гледала напред. Њен дух је био млад и радознао. Испод свих тих оклопа којима се штитила од света, наша Гоца јесте била добра, нежна душа, сензибилна и начитана, убеђена да свет може да буде бољи, спремна да верује у људе, да постоји правда и да уметност и љубав могу да мењају свет ако прво допустимо да мењају нас – казао је Петар Бенчина.

Публици широм бивше Југославије Гордана Марић остаће упамћена као нежна, наивна, добра Гоца из серије „Грлом у јагоде”. Тумачила је тада девојку главног јунака Банета Бумбара, кога је играо Бранко Цвејић, а која из љубави верује у оно што жели да верује. Како се јуче могло чути, тврдила је да је у потпуности супротна тој Гоци – да је хипик у души, бунтовница, јер је увек бирала пут којим се ређе иде, увек узводно, увек другачије.

Серија „Грлом у јагоде” је снимана 1975. године, а шест месеци трајале су припреме. Њена последња улога на филму била је 2001. године у делу „Жућко”, после чега је постала професор на Катедри за глуму на ФДУ. Какав је резултат њеног дугогодишњег педагошког рада најбољи доказ су поруке њених студената, попут ових: „Током четири године интензивних студија имала сам привилегију да растем уз вас. Није то увек био лак однос, било је тренутака када вас нисам разумела, када су ваше речи деловале строго, далеко, недокучиво. Ипак, управо те реченице данас најјасније одзвањају у мени.”

Стални члан Атељеа Гордана Марић 212 била је од 1974. до 1981. године. У међувремену магистрирала је из теорије глуме и постала доцент, касније професор глуме на ФДУ. Писала је текстове о могућностима глумачког израза. Отуда и њено издање „Неухватљиви систем глуме” у које је уткала своја размишљања о том тананом свету сценске уметности чије делове је јуче читао глумац Иван Јевтовић.

Мање је познато да се Гордана Марић свесно повукла из жиже јавности како би се посветила педагошком раду, театрологији и свом докторском раду. Појавила се и у наставку серије и филму „Јагоде у грлу”, „Марија”, „Зид смрти”, „Ујеж”… И дискретно жалила што се не појављује на сцени.