Пала цена закупа локала

Власници пословног простора принуђени су да због економске кризе и пада промета смање цене закупа локала и канцеларија у престоници.

У последњих месец дана ренте за најам простора на најбољим градским локацијама јефтиније су за око 10 одсто, а на мање прометним местима и до 15 процената. Како сазнајемо, за неколико евра по квадрату ниже су и цене закупа канцеларијског простора.

– Догодило се очекивано, промет је опао па су закуподавци морали да постану рационалнији. Боље је и да снизе цене него да им пословни простор буде празан – објашњава Томислав Секулић, председник Удружења посредника у промету некретнина и власник агенције „Европа ексклузив”.

Најатрактивнији локали су и даље у Кнез Михаиловој улици и Булевару краља Александра, али је до њих изузетно тешко доћи. Последњи пут пословни простор на градској штрафти издавао се у септембру прошле године и „плануо” је за мање од 24 сата.

– Тражња је огромна, колико год да има доступних локала у овој улици били би издати за дан. Тако је било у срећнијим временима, а једнако је и сада. Колика год да је криза из овог пословног простора се ретко ко сели. Велики излог на овој локацији обезбеђује одличан промет и сигурну, платежну клијентелу – објашњава Секулић. Он истиче да је незахвално прогнозирати шта ће се даље догађати на тржишту и колики би даљи пад цена могао да се очекује.

Мали привредници и трговци који послују у градским локалима и поред опште беспарице још успевају да се одрже у бизнису. Како тврде у Агенцији за пословни простор града, из локала у центру још се нико није иселио. Једнако се својих позиција држе и закупци из других делова града. И после недавног поскупљења од шест одсто, цене закупа су минималне у односу на тржишне.

– Град има локале на најбољим могућим локацијама и најниже цене. Они који су успели да закупе те локале надају се и да ће моћи да их откупе уколико се промене прописи. У том случају право прече куповине имали би управо дугогодишњи закупци – каже наш саговорник, додајући да још нема назнака да би град ускоро могао да се одлучи на тај потез. 

У власништву града је 253.784 квадратна метра пословног простора који је разврстан у четири зоне. После усвајања Закона о финансирању локалне самоуправе, 2007. године, најављено је да ће се приход који остварује Агенција улагати искључиво у инфраструктуру и да ће тако фонд пословног простора у Београду бити увећан. То се, међутим, није догодило.

– Постоји детаљан план и програм за ову годину и фонд локала ће сигурно бити увећан– каже Саша Лековић, директор Агенције за пословни простор Београда, не прецизирајући шта ће конкретно бити изграђено.