Pala cena zakupa lokala

Vlasnici poslovnog prostora prinuđeni su da zbog ekonomske krize i pada prometa smanje cene zakupa lokala i kancelarija u prestonici.

U poslednjih mesec dana rente za najam prostora na najboljim gradskim lokacijama jeftinije su za oko 10 odsto, a na manje prometnim mestima i do 15 procenata. Kako saznajemo, za nekoliko evra po kvadratu niže su i cene zakupa kancelarijskog prostora.

– Dogodilo se očekivano, promet je opao pa su zakupodavci morali da postanu racionalniji. Bolje je i da snize cene nego da im poslovni prostor bude prazan – objašnjava Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina i vlasnik agencije „Evropa ekskluziv”.

Najatraktivniji lokali su i dalje u Knez Mihailovoj ulici i Bulevaru kralja Aleksandra, ali je do njih izuzetno teško doći. Poslednji put poslovni prostor na gradskoj štrafti izdavao se u septembru prošle godine i „planuo” je za manje od 24 sata.

– Tražnja je ogromna, koliko god da ima dostupnih lokala u ovoj ulici bili bi izdati za dan. Tako je bilo u srećnijim vremenima, a jednako je i sada. Kolika god da je kriza iz ovog poslovnog prostora se retko ko seli. Veliki izlog na ovoj lokaciji obezbeđuje odličan promet i sigurnu, platežnu klijentelu – objašnjava Sekulić. On ističe da je nezahvalno prognozirati šta će se dalje događati na tržištu i koliki bi dalji pad cena mogao da se očekuje.

Mali privrednici i trgovci koji posluju u gradskim lokalima i pored opšte besparice još uspevaju da se održe u biznisu. Kako tvrde u Agenciji za poslovni prostor grada, iz lokala u centru još se niko nije iselio. Jednako se svojih pozicija drže i zakupci iz drugih delova grada. I posle nedavnog poskupljenja od šest odsto, cene zakupa su minimalne u odnosu na tržišne.

– Grad ima lokale na najboljim mogućim lokacijama i najniže cene. Oni koji su uspeli da zakupe te lokale nadaju se i da će moći da ih otkupe ukoliko se promene propisi. U tom slučaju pravo preče kupovine imali bi upravo dugogodišnji zakupci – kaže naš sagovornik, dodajući da još nema naznaka da bi grad uskoro mogao da se odluči na taj potez. 

U vlasništvu grada je 253.784 kvadratna metra poslovnog prostora koji je razvrstan u četiri zone. Posle usvajanja Zakona o finansiranju lokalne samouprave, 2007. godine, najavljeno je da će se prihod koji ostvaruje Agencija ulagati isključivo u infrastrukturu i da će tako fond poslovnog prostora u Beogradu biti uvećan. To se, međutim, nije dogodilo.

– Postoji detaljan plan i program za ovu godinu i fond lokala će sigurno biti uvećan– kaže Saša Leković, direktor Agencije za poslovni prostor Beograda, ne precizirajući šta će konkretno biti izgrađeno.