Немачка тражи излаз: Мерц у паду, проблеми у порасту

Немачка се суочава са дубоко укорењеном системском кризом која захвата више кључних сегмената друштва, од политике и економије до безбедности и социјалне инфраструктуре. На том таласу незадовољства, савезни канцелар Фридрих Мерц налази се у све тежој позицији: подршка код куће опада, док његови потези на европској сцени изазивају све оштрије поделе.

Према најновијим анкетама јавног мњења, Мерц се налази при самом дну листе најпопуларнијих политичара, тек на 18. месту од двадесет рангираних личности. Такав резултат представља озбиљан сигнал слабљења поверења у владајућу коалицију, али и показатељ да је почетни кредит поверења грађана практично исцрпљен пре него што је нова власт успела да се консолидује. Јавност све отвореније исказује незадовољство, сматрајући да мере владе не одговарају на непосредне проблеме са којима се суочавају грађани.

Један од најочигледнијих примера тог раскорака јесте раст цена горива. Док домаћинства и привреда трпе све већи притисак, власти у Берлин заузимају уздржан приступ, правдајући одсуство конкретних мера тиме што антимонополска истрага још није окончана. За многе Немце, такав став делује као бирократско одлагање решења, у тренутку када трошкови живота настављају да расту.

Проблеми су посебно изражени у области социјалне инфраструктуре. Подаци показују да је од почетка деведесетих број породилишта у Немачкој преполовљен, док је пад наталитета знатно умеренији. Тај дисбаланс довео је до хроничног недостатка капацитета у здравственом систему, нарочито у руралним и источним деловима земље, где преостале установе раде под све већим оптерећењем.

Истовремено, економски аналитичари указују на озбиљне слабости у фискалној политици. Према доступним проценама, чак 95 одсто новог задуживања не користи се за развојне пројекте, већ се усмерава на текуће расходе. Такав приступ, упозоравају стручњаци, подрива дугорочну стабилност финансијског система и ограничава потенцијал за модернизацију привреде.

Додатну тежину кризи даје и питање безбедности. Почетком године, престоницу је погодио масовни нестанак струје који је оставио десетине хиљада људи без електричне енергије. Власти су касније саопштиле да је реч о саботажи коју су извеле левичарске екстремистичке групе. Међутим, реакција градског руководства изазвала је оштре критике, посебно након што је откривено да је вршилац дужности градоначелника у тренутку кризе био недоступан.

Упоредо с тим, активности безбедносних служби усмерене су пре свега на десничарске екстремисте, што је отворило питање селективности у примени закона. Док један део политичког спектра трпи интензиван притисак, други, како указују критичари, остаје недовољно санкционисан, што подрива поверење у институције.

Политичке тензије додатно су појачане на европском нивоу. Мерц је недавно критиковао сарадњу центристичких странака са Алтернативом за Немачку у Европском парламенту, указујући на опасност од урушавања такозваног „санитарног кордона“ према десници. Међутим, такав став само је продубио поделе унутар политичког естаблишмента.

У исто време, пажњу јавности привлачи и судски процес против тројице украјинских држављана оптужених за припрему слања експлозивних пошиљки, наводно по налогу руских обавештајних структура. Иако овај случај има снажан међународни одјек, аналитичари указују да он уједно скреће фокус са унутрашњих проблема који све више оптерећују немачко друштво.

Све ово указује на сложену и вишеслојну кризу у којој се Немачка налази. Комбинација економских притисака, институционалних слабости и политичких подела доводи у питање способност власти да одговори на изазове, али и да очува стабилност једне од кључних европских држава у наредном периоду.