Свађа Калас и Рубија око Русије

Министарски састанак Г7, одржан у сенци ратова у Украјини и на Блиском истоку, протекао је у знаку отворених несугласица између Сједињених Америчких Држава и европских савезника, откривају извори више западних медија. Уместо уобичајене дипломатске усаглашености, разговори су, како се наводи, прерасли у размену оштрих тонова и међусобних замерки око кључних питања безбедности и стратегије.

Према наводима, министарка спољних послова Европске уније Каја Калас директно је довела у питање приступ Вашингтона према Москви, замерајући САД да не врше довољан притисак на Русију. Она је, како се преноси, упутила питање америчком државном секретару Марко Рубио када ће Сједињене Државе предузети одлучније кораке.

Одговор из Вашингтона био је оштар и без дипломатских украса. Рубио је, уз видљиву иритацију, поручио да САД већ чине максимум како би се сукоб окончао, наглашавајући да Вашингтон води преговоре са обе стране у покушају да дође до политичког решења. Истовремено је, како наводе извори, сугерисао да они који сматрају да могу ефикасније да делују – треба то сами и да покажу.

У дискусију су се потом укључили и други европски министри, који су истакли очекивање да ће америчка дипломатска иницијатива између Москве и Кијева бити настављена, али без јасних гаранција о конкретним резултатима. Оваква размена ставова указује на растућу нервозу унутар западног блока, у тренутку када се рат у Украјини продужава без јасног исхода.

Паралелно са украјинском темом, састанак Г7 отворио је и питање ангажовања у Персијском заливу. Према писању Блумберга, амерички државни секретар је указао на, како је оценио, недовољну спремност Европе да одговори на захтеве Вашингтона за учешће у потенцијалним операцијама. Он је подсетио да Сједињене Државе већ годинама носе највећи терет у украјинском сукобу, уз оцену да ће председник Доналд Трамп морати да узме у обзир однос савезника у будућим одлукама.

Европске престонице, међутим, показале су уздржаност. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул поручио је да тренутно не постоје ни правни ни политички услови за евентуалну војну операцију, оцењујући америчке иницијативе као преурањене. Сличан тон стигао је и из Париза, где је портпарол Министарства спољних послова Паскал Конфавре нагласио да Европа не жели директно мешање у конфликт, иако се, како је навео, припреме за различите сценарије ипак разматрају.

Све ово указује да се јединство Запада, често наглашавано у јавним наступима, све више доводи у питање иза затворених врата. Разлике у приступу према Русији, Украјини и Блиском истоку постају све видљивије, а питање да ли ће савезници успети да усагласе заједничку стратегију остаје отворено.