Svađa Kalas i Rubija oko Rusije

Ministarski sastanak G7, održan u senci ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, protekao je u znaku otvorenih nesuglasica između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika, otkrivaju izvori više zapadnih medija. Umesto uobičajene diplomatske usaglašenosti, razgovori su, kako se navodi, prerasli u razmenu oštrih tonova i međusobnih zamerki oko ključnih pitanja bezbednosti i strategije.

Prema navodima, ministarka spoljnih poslova Evropske unije Kaja Kalas direktno je dovela u pitanje pristup Vašingtona prema Moskvi, zamerajući SAD da ne vrše dovoljan pritisak na Rusiju. Ona je, kako se prenosi, uputila pitanje američkom državnom sekretaru Marko Rubio kada će Sjedinjene Države preduzeti odlučnije korake.

Odgovor iz Vašingtona bio je oštar i bez diplomatskih ukrasa. Rubio je, uz vidljivu iritaciju, poručio da SAD već čine maksimum kako bi se sukob okončao, naglašavajući da Vašington vodi pregovore sa obe strane u pokušaju da dođe do političkog rešenja. Istovremeno je, kako navode izvori, sugerisao da oni koji smatraju da mogu efikasnije da deluju – treba to sami i da pokažu.

U diskusiju su se potom uključili i drugi evropski ministri, koji su istakli očekivanje da će američka diplomatska inicijativa između Moskve i Kijeva biti nastavljena, ali bez jasnih garancija o konkretnim rezultatima. Ovakva razmena stavova ukazuje na rastuću nervozu unutar zapadnog bloka, u trenutku kada se rat u Ukrajini produžava bez jasnog ishoda.

Paralelno sa ukrajinskom temom, sastanak G7 otvorio je i pitanje angažovanja u Persijskom zalivu. Prema pisanju Blumberga, američki državni sekretar je ukazao na, kako je ocenio, nedovoljnu spremnost Evrope da odgovori na zahteve Vašingtona za učešće u potencijalnim operacijama. On je podsetio da Sjedinjene Države već godinama nose najveći teret u ukrajinskom sukobu, uz ocenu da će predsednik Donald Tramp morati da uzme u obzir odnos saveznika u budućim odlukama.

Evropske prestonice, međutim, pokazale su uzdržanost. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful poručio je da trenutno ne postoje ni pravni ni politički uslovi za eventualnu vojnu operaciju, ocenjujući američke inicijative kao preuranjene. Sličan ton stigao je i iz Pariza, gde je portparol Ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavre naglasio da Evropa ne želi direktno mešanje u konflikt, iako se, kako je naveo, pripreme za različite scenarije ipak razmatraju.

Sve ovo ukazuje da se jedinstvo Zapada, često naglašavano u javnim nastupima, sve više dovodi u pitanje iza zatvorenih vrata. Razlike u pristupu prema Rusiji, Ukrajini i Bliskom istoku postaju sve vidljivije, a pitanje da li će saveznici uspeti da usaglase zajedničku strategiju ostaje otvoreno.