Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Активности Горске службе спасавања Србије

Горски спасиоци збрињавају повређене и траже нестале

Током минуле зимске сезоне волонтери ГССС имали су око 600 интервенција
Горски спасиоци збрињавају повређене и траже нестале
(Фотографије ГССС/Димитрије Остојић)

По вејавици пронађене мајка и ћерка које су се изгубиле, спасени залутали планинари, лоциран и збринут старац који је целу ноћ провео у снегу, хеликоптером евакуисан скијаш са тешком повредом кичме… Ово су само неке од око 600 акција које су у протеклој зимској сезони обележиле активности Горске службе спасавања Србије (ГССС).

Координатор дежурних тимова у овој служби Алекса Глушчевић истиче за „Политику” да се добровољци, чланови овог удружења грађана у сваком тренутку, без обзира на тежину задатка, безусловно држе крилатице – „Спасити људски живот, помоћи човеку у невољи наш је основни задатак.” Објашњава да по пријему позива на дежурни телефон 062/464646 у центру у Београду, у акцију упућује једна од седам регионалних екипа које се налазе у Београду, Новом Саду, Нишу, Бору, Крушевцу, Новом Пазару и Ваљеву.

„Поред неопходне обучености појединца – спасиоца успешност акције зависи и од техничке опремљености екипе”, каже Глушчевић и додаје да је у потрази за двојицом планинара аматера, који су залутали на планини Ртањ, ГССС први пут у пракси користила дрон.

Он је објаснио да је реч о једном од два дрона, донацији Директората за цивилно ваздухопловство, који је и за управљање овим средством са земље обучио неколико спасилаца ГССС. Ова мала летелица је опремљена термовизијском камером и ласерским даљиномером. Може да остане у ваздуху пола сата и да се користи и ноћу.

„Током скијашке сезоне, на основу уговора са Јавним предузећем „Скијалишта Србије”, тимови спасилаца дежурају на Копаонику, Златибору и Старој планини. Само у овој скијашкој сезони, на скијалиштима које покривамо, имали смо око 600, углавном лакших интервенције, али и једно спасавање и транспорт хеликоптером скијаша са повређеном кичмом”, навео је Глушчевић.

Управо је то био случај који је захтевао прецизно координисану интервенцију, могућу искључиво кроз тесну сарадњу неколико служби: спасилаца ГССС који су повређеног, уз максималну пажњу и поштовање свих медицинских и спасилачких процедура, безбедно пренели са стазе до дежурне екипе Траума центра Клиничког центра Србије, а кога је, после указане прве помоћи, уз лекарску пратњу, Хеликоптерска јединица МУП-а превезла до Београда на даље лечење. Глушчевић каже да неке акције, иако је реч о спасавању појединца, захтевају вишечлане екипе и објаснио да је повређеног планинара са врха Трем, на Сувој планини, на носилима, до сигурне базе у подножју, више сати, на смену је спуштало 14 спасилаца.

ГССС тренутно има 325 лиценцираних активних спасилаца и још око хиљаду људи који су прошли обуку и спремни су да поред спасавања са скијашких терена, делују у спелеолошким објектима, планинама, урбаним срединама као и у случају масовних несрећа.

Основни циклус обуке траје око годину дана уз још толики период практичног рада на терену. Током обуке, кандидати увежбавају пружање прве помоћи, оријентацију, боравак у планини у свим временским условима, евакуацију са жичаре, потраге за несталим особама... На крају обуке полажу испит и добијају лиценцу која важи годину дана после чега је спасилац обавезан да поново прође тестове и потврди лиценцу. Међу овим спасиоцима волонтерима је и неколико десетина дама, као и неколико припадника специјалних војних и полицијских јединица, као пилота. ГССС блиско сарађује са Сектором за ванредне ситуације и Хеликоптерском јединицом МУП-а Србије, Планинарским савезом Србије и Војском Србије.

Опрему и превозна средства добијају од донатора, спонзора и међународних организација у оквиру разних пројеката укључујући и оне из фондова ЕУ. Део опреме, посебно оне личне, набављају сами што довољно говори о њиховом ентузијазму у специфичној и захтевној хуманитарној мисији.

Спасилачки пас падобранац

У најзахтевнијим ситуацијама потраге спасиоцима се придружују и обучени пси – спасиоци који захваљујући истанчаним чулима, готово 40 пута израженијим у односу на човека, замењују до тридесет људи у акцији спасавања. Један од првих обучених паса – спасилаца била је Шиба која је 2014. пронашла несталу монахињу из манастира Пустиња код Ваљева. Несрећна монахиња упала је недалеко од манастира, у јаму дубоку 12 метара из које су је потом спасиоци избавили. Највише медијске пажње изазвала је целодневна потрага за девојчицом која је прошле године нестала код Уба. Девојчица је, пре него што је керуша Икона открила, целу ноћ провела на ниској температури у шуми. Ипак, најзахтевнију обуку пролазе пси спасиоци – падобранци. Прва таква је белгијска овчарка Мери. Обучена је да са својим водичем, у специјалној торби коју носи водич, искочи из хеликоптера и крене у потрагу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.