Праг сиромаштва наставља да расте у Хрватској

У Хрватској, иако број људи у ризику од сиромаштва полако пада, праг сиромаштва наставља да расте, што додатно наглашава дубоки јаз између званичне статистике и стварног животног стандарда великог броја грађана. Праг сиромаштва за самце порастао је са 617 на 752 евра месечних примања, показују најновији подаци Државног завода за статистику.

Просечна пензија за 1,2 милиона пензионера тренутно износи 645 евра, а након усмеравања на раст инфлације и плата, она ће порасти за само 2,68 процената. Овај раст значи да и даље неколико стотина хиљада  пензионера живи испод новог прага сиромаштва, упозорио је у саопштењу Лазар Грујић, председник Странке  пензионера.

Странка  пензионера позвала је министра рада, пензионског система, породице и социјалне политике, Алена Ружића, да његово министарство детаљно анализира нове податке и јавности представи јасну стратегију за искорењивање сиромаштва и социјалне искључености. Такође захтевају хитну успоставу координисаног система подршке за угрожене групе, у складу с Националним планом борбе против сиромаштва.

Према подацима ДЗС-а, због раста плата и дијела пензија, удео особа у ризику од сиромаштва смањен је с 21,7 одсто у 2024. години на 20,7 одсто у прошлој години. Упркос овом помаку, сваки пети становник Хрватске и даље је у ризику од сиромаштва или живи у условима тешke материјалне и социјалне неимаштине.

Стопа ризика од сиромаштва, која узима у обзир и структуру домаћинства, такође је смањена са 20,3 на 19,5 одсто. Према овој методологији, сиромашним се сматра сваки самац који је током 2025. године имао годишњи доходак мањи од 9034 евра. За четворочлану породицу с двоје одраслих и двоје деце, тај је праг износио 18.972 евра годишње.

Упркос благом побољшању укупних показатеља, положај  пензионера и даље је изразито неповољан. Удео  пензионера са примањима испод прага сиромаштва смањен је тек минимално, с 37 на 36,3 одсто. Међу њима је чак 39,22 одсто жена и 32,8 одсто мушкараца службено сиромашно. Благо смањење стопе сиромаштва допринео је и рад из пензије, с обзиром на то да је прошле године било запослено око 40.000  пензионера.

Гинијев коефицијент, који мери неједнакост у расподели дохотка, смањен је с 29,8 одсто у 2024. на 28,5 одсто, што указује на веома благо смањење јаза између богатих и сиромашних, преноси Индекс.хр.