Опозициони уредник охрабрен у Кремљу

Московска „Нова газета” вероватно је једини руски лист са чак четворо убијених новинара, а током само осам година. Последња тако уклоњена сарадница је Анастасија Бабурова (25), усмрћена у центру Москве – и баш на дан када се (19. јануара) на страницама „Газете” појавило њено истраживање о феномену фашизма у Русији. Устрељена је уз Станислава Маркелова, адвоката који се пред руским судовима ангажовао у корист жртава погажених људских права.

Маскирани атентатор пуцао је у Маркелова, а потом у девојку. Временска подударност убиства и публиковања њеног чланка је, највероватније, случајна – али нимало није случајан избор жртава атентата, уверен је Дмитриј Муратов, уредник листа чија је популарност у порасту. Муратов верује да је и злочин дело неког од фашиста. Веб-сајт „Газете” је стално под блокадом претећих порука новинарима, па и смрћу. Портрети „ликвидираних” (тај израз намеће се као најприкладнији!) – Игора Домникова, Јурија Шчекочихина, Ане Политковске и сада и Бабурове, изложени у редакцији – потврђују да су „црни телеграми” на сајту нешто озбиљније него само неукусна шала.

Четворо убијених разликује начин њихове појединачне егзекуције. Домников је сачекан у улазу зграде и ту му је смрскана глава

(2000). Шчекочихин је, верује се, отрован (2003). Политковска је такође завршила на кућном прагу, али у њу је пуцано (2006)... Међутим, жртве нешто и спаја – а чини се да је то њихова заједничка увереност у начело да „јавност има право да зна”, а да су занат и завет журнализма у функцији њеног обавештавања.

Појединости за којима су убијени трагали тицале су се у том смислу најделикатнијег у руској свакодневици. Једанпут корупције у тзв. високим ешалонима власти (Шчекочихин), други пут мање познате стране рата у Чеченији (Политковска), трећи пут... фашизма (Бабурова). Али у руској афери нешто друго је изгледа кључно – у којој мери је тој самој јавности стало до „права да буде обавештена”.

Чини се да по том пољу чепрка „Независима газета” када у тексту „Скрајнуто убиство“ од 26. јануара каже: „Нормално друштво је морало да се тргне” над грозним делом. А није, па лист у томе види симптоме „дубине болести нашег друштва”.

Укратко, јавност је научила да је се убиства поборника слободне речи не тичу. Власти су у односу на проблем безвољне или пасивне, па два таква расположења да се ћути једно друго охрабрују.

Чини се да је то почело потапањем подморнице „Курск”, када ондашњем шефу државе Путину није одговарало извештавање медија о догађају. Сем тога, не памти се да је Путин некада охрабривао самосталан рад штампе. Утолико је више одјекнуло када је „Новој газети” (29. јануара) позвонио председник Медведев лично – позивајући да сувласник новина Горбачов и уредник Муратов дођу у Кремљ.

Шеф Русије није о томе дао своју изјаву, бежећи од опасности да његове речи утичу на истрагу, али допустио је да разговор по сопственом нахођењу интерпретира Муратов. Овај је то и учинио, рекавши (РФЕ/РЛ) да је пред председником инсистирао на појавама фашизма и на ставу да је препрека фашистима једино демократија, а дасе демократске снаге осећају стегнутим.

Према Муратову, председник Русије „зна за фашистичке и нацистичке групе, које стално убијају људе, помаљајући се из подземља”. Медведев „је рекао да је то данас један од најопаснијих феномена” и да је „укупни ефекат таквих фашистичких напада у потпуној контрадикцији с путем који наша земља треба да следи”.

„Нова газета” је опозициона у односу на политику Кремља. Међутим, при помену искушења да лист евентуално обустави излажење, Медвевед је одговорио: „Хвала богу да такав лист постоји!” Председник зна да лист „оштро критикује власти”, али, по његовом, лист се не мора волети, међутим, „критика се мора толерисати”.

На крају, било је речи и о Стаљину. Гости су приговорили величању Стаљиновог „ефикасног управљања”. „Медведев је сместа и безусловно подржао замисао да се у Москви (...) подигне меморијални истраживачки центар жртвама политичких прогона и Стаљинових гулага”, изјавио је Муратов. Његово резимирање посете Кремљу није демантовано, а понуђена верзија охрабрила је више коментара – углавном, уз опаску да је Медведев изговорио нешто што Путин досад није...