Обамин атомски план

НОВИ АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК БАРАК ОБАМА повукао је први озбиљан спољнополитички потез. Лидер САД позвао је Русију на разговоре о смањењу нуклеарног арсенала за 80 процената.

Атомски план новог становника Беле куће делује, већ на први поглед, заиста амбициозно. Обама је понудио Москви да се покрену преговори који би, на крају, довели до ситуације у којој би и САД и Русија имали највише по хиљаду нуклеарних бојевих глава.

Обамина идеја процурила је у јавност и пре него што је такав конкретан предлог упућен Кремљу. Први је о овоме известио лондонски „Тајмс” после чега је прича о додатном атомском разоружању одмах постала једна од водећих међународних тема.

Сједињене Америчке Државе и бивши Совјетски Савез су први стратешки договор – познат као СТАРТ 1 – о смањењу стратешког наоружања постигли 1991. године. Тада су се две државе договориле да своје резерве атомског оружја смање са око 10.000 на 5.000 комада. После тога потписан је и други споразум, овога пута између САД и Русије (СТАРТ 2), који је предвиђао нови корак у нуклеарном разоружању и смањење броја атомских бојевих глава – до 2003. године – на три до три и по хиљаде.

Две нуклеарне силе су, у годинама које су уследиле, изгубиле интересовање за даље кресање нуклеарних арсенала. И то је потрајало све до уласка у Белу кућу новог америчког председника Барака Обаме.

Руска страна је позитивно реаговала на најновију Обамину иницијативу. Потпредседник руске владе Сергеј Иванов изјавио је да је Москва спремна да разговара са Вашингтоном на ову тему. Иванов је чак навео и могућност да ти преговори буду завршени за највише годину дана.

И ту се, међутим, завршава онај лакши део америчко-руске приче о атомском разоружању. Москва, наиме, условљава ове преговоре са одустајањем САД од постављања америчког антиракетног штита у источној Европи, тачније Чешкој и Пољској. Овај амерички план је, као што је познато, велики трн у оку Москве која се оштро противи постављању нових америчких ракета у близини руских западних граница. И не само то, Русија најављује свој ракетни одговор уколико САД не одустану од постављања „штита”.

Барак Обама је, у међувремену, одложио постављање ракета у Пољској и радарске станице у Чешкој. Од његове коначне одлуке зависиће и судбина иницијативе за смањење броја америчких и руских атомских бојевих глава.

У ОРБИТИ ОКО ПЛАНЕТЕ појавио се ирански сателит. Лансирање сателита изведено је ракетом из иранске домаће радиности а цела операција уприличена је у част тридесете годишњице Исламске револуције.

И док је у Техерану овај догађај дочекан са одушевљењем западни свет је добио нови разлог за бригу. Чињеница да Иран има моћну ракету за лансирање сателита у западним престоницама и Израелу протумачена је као суморни доказ да Техеран не одустаје од свог нуклеарног програма. Уз упозорење да би већ колико сутра таква ракета могла да, уместо сателита, понесе атомску бомбу.

Ирански сателит „Омид” („Нада”) лансиран је ракетом „Сафир”. Према наводима иранских медија, сателит током 24 часа петнаестак пута обиђе планету и обавља искључиво истраживачке задатке.

Ирански званичници, попут министра иностраних послова Манухера Мотакија, тврде да њихов космички програм има мирољубиве и цивилне циљеве. Иран најављује да је лансирање сателита „Омид” тек први корак у освајању космоса. До краја 2010. године предвиђено је лансирање још три сателита а „крунисање” овог програма требало би да уследи 2021. када Иран планира да пошаље у орбиту свог првог космонаута.

Да Иран заиста има озбиљне космичке планове било је јасно већ средином прошле године када је обављена прва проба ракете носача. Према извештавању западних медија тај покушај је био неуспешан, али је већ следећи био пун погодак.

Покушавајући да некако умање овај ирански успех западни медији доказују да је ракетна технологија којом располаже Техеран застарела и да је углавном из увоза – Кине и Северне Кореје. За противнике режима у Техерану то је слаба утеха: ирански сателит путује око Земље и заиста је мање важно да ли је тамо стигао иранском или неком преправљеном ракетом. Свет је, у сваком случају, добио новог члана престижног космичког клуба.

ПАПА СЕ БАШ УГРУВАО. Ватикански скандал изазван одлуком Бенедикта Шеснаестог да рехабилитује четворицу припадника ортодоксног братства Св. Пије Десети међу којима је и бискуп Ричард Вилијамсон – познат по антисемитским ставовима – никако не јењава.

Готово да се и не памти да је неки потез поглавара Католичке цркве изазвао толико расправа и жестоких критика упућених на папину адресу. Све је додатно зачинила трапава одбрана Ватикана која се своди на тезу да је папа заправо био необавештен.

Чак се и захтев Свете столице упућен бискупу Вилијамсону да повуче своје негирање холокауста попут најнепријатнијег бумеранга вратио Ватикану. Вилијамсон је изјавио немачком недељнику „Шпигл” да би тако нешто могао да уради „тек када провери историјске чињенице” и „пронађе одговарајуће доказе”.

До тада остаје на снази његова изјава шведској телевизији да је „у концентрационим логорима страдало између 200.000 и 300.000 Јевреја, али ниједан у гасним коморама”.