Демократе прве, напредњаци други

Политичка мапа Србије се стабилизовала, после великих промена које су настале као последица подела у Српској радикалној странци. Да су избори били одржани крајем јануара – њих би обележиле две новине. Прва, да би коалиција ЗЕС, ако би остала у истом саставу, била видно јача него што је била на последњим изборима – пре свега захваљујући успону Демократске странке. Друга, да више не би било озбиљног такмаца због поделе СРС-а. Ово су основни закључци из последњегистраживање Стратешког маркетинга.

Када се сада гледа популарност странка исказан као проценат опредељених бирача који су за ту странку – не види се једна битна чињеница, а то је да је сада далеко већи број неопредељених бирача него у предизборно време, тако да су све странке изгубиле у погледу броја бирача који би за њих гласали у односу на резултата којеси имали пред или у време избора.

Но, опредељени бирачи после ДС-а и његових коалиционих партнера, гласали би тако да би се у парламенту нашли исти ови који су и сада парламентарне странке, али с донекле измењеним бројевима мандата. Највећа промена би била чињеница да би СНС Томислава Николића био врло убедљиво на другом месту и знатно би увећао број посланичких мандата, док би СРС, па и ДСС са својом коалицијом освојили многомање мандата.

Страначки рејтинзи гледани кроз време показују приличну стабилност – наравно, не рачунајући чињеницу да је СРС изродио две, уместо једне јаке странке.

(/slika2)Демократска странкаје високе рејтинге постиглатоком узастопних изборних кампања – и сада их одржава, и то на нивоу који никада пре та странка није имала. Српска напредна странкаје веома брзо преузела око две трећине радикалског рејтинга и на том нивоу се налази већ четири месеца, док се СРС, пследраматичног пада у моменту расцепа – помало опоравља од октобра 2008.на овамо. Демократска странка Србијеима тренд пада, који се повремено зауставља, али дугорочна серија пада рејтинга је уочљива. Либерално-демократска партијаи СПС су већ дуго странке које не осцилују превише и налазе се у зони рејтинга која би им омогућила да пређу изборни праг.

За грађане Србије као да нема дилеме шта је то што треба да се поправља у држави. У спонтаном навођењу по три области које их брину и које треба решавати. Незапосленост је проблем број један и број оних који брину превазилази број незапослених, што је разумљиво када се зна да због ниског стандарда када један укућанин не ради, цело домаћинство има проблем. Страх од губитка посла, поготову код радника у производњи,расте па тим пре им се чини да стварање нових радних места иманајвећиприоритет.

(/slika3)На другом месту по значају је проблем ниских плата и пензија – при чему значај ове теме наглашавају много више старији суграђани, а проблем незапослености, много више млађи. Борба против корупције и криминал је, уобичајено, високо рангирана. Коначно у врху приоритета по оцени грађана је решавање проблема Косова – али са неупоредиво већим осцилацијама рејтинга него све остале теме, показујући тиме да је то тема у којој доминирају емоције, тако да расте у моментима када се нешто значајно догађа и пада када нема посебних вести у везиса Косметом.

Иако питање ЕУ није високо рангирано међу приоритетима, могуће и због чињенице да се не сагледава и не потенцира економски значај европских интеграција, референдумско расположење да се приступи ЕУ јевеома високо и приличностабилно. Око две трећине грађана би подржало прикључење, а тек сваки осми би био против – што води веома убедљивом резултату евентуалног референдума.

С друге стране, укупна оцена ЕУ је далеко нижа, проценат позитивних ставова је уобичајено око 25 одсто, што делује да је у несагласности с референдумским резултатом, али се лако објашњава сасвим јасном перцепцијом грађана да би ЕУ донела и виши стандард и веће могућности и за државу у целини и за њих саме, а поготову за њихову децу. Истовремено, одуговлачење од 2000. године очекиваног приближавања Србије и ЕУ, веома оштар визни режим ЕУ према нашим грађанима, као и сећање на чињеницу да је ЕУ део свих притисака на којима је Србија од почетка деведесетих наовамо, стварају отпор који се исказује у тој ниској општој оцени коју дају грађани.

Аутор је директор„ Стратешког маркетинга”