Бојовић 17 година касније оцрњен

Док црногорски правосудни органи сматрају да је подизањем оптужнице стављена тачка на случај из 1992. године када је из Црне Горе депортовано 79 лица, Срба и муслимана, држављана Босне и Херцеговине, адвокати оптужених, од којих је неколицина у Србији, овакав потез Тужилаштва сматрају „правним нонсенсом”.

– Под пуном одговорношћу тврдим да се о овом догађају не зна ништа више него 1992. године. Догађај се, под претпоставком да може да има националистичку димензију, још тада нашао пред црногорском скупштином. Један од тамошњих полицијских функционера дао је детаљан извештај о догађају који је разматран пред скупштином. Занимљиво је да о извештају није донет никакав закључак, али се може констатовати да није било иницијативе за утврђивање било чије одговорности. Извештај је, просто речено, само „примљен к знању” – објашњава Владан Вукчевић, један од бранилаца првооптуженог Бошка Бојовића.

Према његовим речима, нови подаци о конкретном догађају нису прикупљени, што црногорске правосудне органе није спречило да прошле године „крену у формални поступак не би ли читавом догађају била дата легална форма”. Врховно државно тужилаштво, Одељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина, поднело је захтев за спровођење истраге против шест особа. Истрага је убрзо покренута, а између осталих, у својству сведока, саслушан је и Бошко Бојовић, који је у време спорне депортације, као помоћник министра унутрашњих послова, био на челу црногорске тајне службе. Пред истражним судијом Бојовић је испричао све што му је познато о том догађају. Бивши начелник тајне службе, који је у својству сведока, како закон налаже, био у обавези да говори истину, објаснио је да никада у опису послова службе којом је руководио, није било захтева за било каквим депортацијама. Појаснио је да у овом случају он не сноси никакву одговорност, истичући да верује да је то и био разлог због којег је и наредних неколико година обављао исту функцију.

– Мало пошто је Бојовић саслушан као сведок, истражни судија Вишег суда у Подгорици са замолницом долази у Београд с намером да у просторијама Специјалног суда саслуша Бојовића, али сада као осумњиченог. Не искључујем могућност и право тужиоца да се присети посебних околности и да тужи, иако је Бојовић претходно био саслушан у својству сведока. Али, постоји законска процедура која подразумева да исказ који је лице дало као сведок, мора бити изузет из судских списа и не сме да се користи када исто то лице саслушавате као окривљеног.

– Поставили смо ово питање и констатовали да у односу на Бојовића није ни стављен захтев за спровођење истраге. Заправо, стављен је само предлог да се истражни судија сагласи да се у односу на њега истрага уопште не спроводи јер је тужилац, наводно, имао довољно доказа да га непосредно оптужи – наводи Радиша Роскић, други Бојовићев бранилац.

Према његовим речима, истражни судија, није прихватио овакав предлог тужилаштва, него га је сматрао захтевом за проширењем истраге. Петорици окривљених (један је у међувремену преминуо) уручено је решење о спровођењу истраге предвиђено црногорским кривичним законом који је на снагу ступио 2004. године, а дело је почињено 12 година раније.

– Још је опаснија чињеница да се у вези са допунским захтевом за спровођење истраге против четири лица поступа по савезном закону. Незамисливо је да се део поступка води по једом, а део по другом закону. После спроведене истраге, Тужилаштво, 19. јануара, подиже оптужницу што је право и професионална процена тужиоца. Међутим, уз оптужницу, окривљенима и браниоцима достављено је и решење о одређивању притвора, Значи, после 17 година, кривично веће је дошло до закључка да су наступили разлози због којих се окривљенима мора одредити притвор. После свега, стиче се утисак да је намерно створена атмосфера да се то суђење, у ствари, никада не одржи. Окривљенима се доставља оптужница и одређује се њихово хапшење иако их нико није дирао претходних 17 година. И окривљени, практично, прво треба да оду у затвор, а тек потом да размишљају да ли процесуирање окривљених треба доводити у везу са расписивањем избора у Црној Гори или да су они жртва извесне политичке нагодбе – објашњава Вукчевић.

Мирослава Дерикоњић

------------------------------------------------

Оптужница

У оптужници црногорског Врховног државног тужилаштва поред Бошка Бојовића, су и Милисав Марковић, некадашњи начелник Ресора јавне безбедности, Радоје Радуновић, начелник сектора за послове безбедности Службе државне безбедности у Херцег Новом, Душко Бакрач, оперативни радник у Сектору ове службе, Божидар Стојовић, руководилац Сектора за послове службе државне безбедности у Херцег Новом, Бранко Бујић, начелник Центра безбедности у Бару и Сретен Гленџа, начелник Одељења безбедности Улцињ. На терет им се ставља да су током маја 1992. године у Подгорици, Херцег Новом, Бару и Улцињу, „незаконито преселили цивилно становништво, држављане Босне и Херцеговине, муслиманске и српске националности који су имали статус избеглица”. У оптужници се наводи да су окривљени то урадили извршавајући наредбу тадашњег министра унутрашњих послова, сада покојног Павла Булатовића.

------------------------------------------------

Мило Ђукановић као сведок

У својству сведока, 21. јуна прошле године, истражни судија је саслушао и Мила Ђукановића, премијера Црне Горе. Између осталог, Ђукановић је посведочио да због протока времена не може да се сети свих детаља у вези са предметним догађајем, као и да је за догађај сазнао на састанку највиших политичких руководилаца у Црној Гори. Црногорски премијер је рекао да је чуо да је на приморју вршено привођење, да су обављани информативни разговори за тим лицима и то по списковима који су добијани од стране државних органа Босне и Херцеговине или Републике Српске. Тврдио је да нико за овакве поступке није имао сагласност владе и њега као председника, а да је проблем окривљених „ако су мислили да пошто имају сагласност министра имају и сагласност владе”.

Иако је сведочио у истрази, Ђукановић се у овој улози неће појавити пред судским већем, с обзиром на то да га садашњим актом тужилац није предложио за сведока.