Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Контроверзна одлука Кнесета

Израел увео смртну казну вешањем за Палестинце

Последња смртна казна у Израелу извршена над Ајхманом 1962
Израел увео смртну казну вешањем за Палестинце
Израелска војска спроводи ухапшене Палестинце (фото: EPA/ALAA BADARNEH)

Израелски парламент усвојио је данас закон којим се уводи смртна казна за Палестинце осуђене за убиство Израелаца из националних мотива, уз подршку израелског премијера Бењамина Нетањахуа. Организације за људска права оштро осудиле меру као дискриминаторну и драконску.

Законом се, наводи АП, уводи смртна казна вешањем као подразумевана казна за Палестинце са Западне обале осуђене за убиства из националних мотива. Истовремено, израелским судовима даје се овлашћење да за сопствене држављане изричу смртну казну или доживотни затвор, а закон се неће примењивати ретроактивно. Током гласања, седници је присуствовао и Нетањаху, који је лично гласао за закон. Министар националне безбедности Израела Итамар Бен-Гвир, који је предводио иницијативу, поздравио је усвајање закона, оценивши га као доказ снаге државе.

"Од данас ће сваки терориста знати, и цео свет ће знати, да ко одузме живот, Израел ће одузети његов живот", изјавио је Бен-Гвир. Закон би требало да ступи на снагу у року од 30 дана, док би извршење смртне казне требало да уследи у року од 90 дана од изрицања пресуде. Организације за људска права у Израелу и Палестини, као и међународне институције, укључујући Уједињене нације, оштро су критиковали закон, наводећи да је расистички и да успоставља неједнак правни третман.

Према наводима критичара, закон практично ограничава примену смртне казне на Палестинце, јер војни судови, који суде Палестинцима са Западне обале, добијају налог да изричу ову казну за убиства Израелаца "као чин тероризма". Ти судови, међутим, могу у "посебним околностима" преиначити казну у доживотни затвор. Истовремено, цивилни израелски судови, који суде израелским држављанима, укључујући и Палестинце са израелским држављанством, могу да бирају између смртне казне и доживотног затвора у случајевима убистава са циљем наношења штете држави или њеним грађанима.

Правни стручњаци упозоравају да такве разлике могу да доведу до дискриминације у примени закона, док поједини наводе и да израелски парламент нема надлежност да доноси законе за територију Западне обале. Удружење за грађанска права у Израелу већ је поднело жалбу највишем суду, оцењујући закон као "дискриминаторан по својој суштини".

Иако израелско законодавство формално предвиђа смртну казну за одређена кривична дела, она није примењена од 1962. године, када је погубљен нацистички злочинац Адолф Ајхман. Закон се неће односити на нападе Хамаса изведене 7. октобра 2023. године, за које је у припреми посебан правни оквир.

Усвајање овог закона, према оценама АП-а, представља завршницу вишегодишњих настојања израелске крајње деснице да пооштри казне за Палестинце осуђене за нападе мотивисане национализмом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.