Осећа се притисак на цене увозног поврћа и воћа

Поремећаји ланца снабдевања услед раста цена енергената на светском нивоу лагано почињу да притискају и тржиште Србије. На основу претходних криза, попут пандемије и рата у Украјини, стварни притисак на цене у малопродаји стиже углавном са закашњењем од неколико месеци. Међутим, власник ресторана са великим прометом, на удаљености од око сто километара од Београда, каже за „Политику” да поврће и воће купује на недељном нивоу, а некада и чешће.

Оно што примећује јесте да су цене појединих увозних пољопривредних производа за кратак период значајно порасле. Ово се углавном односи на цену паприке, парадајза и „черија”, али вишу цену имају и малине. Снабдева се у локалној велепродаји воћа и поврћа и каже да га је, у просеку, недељу дана раније набавка свежег воћа и поврћа коштала за око тридесетак одсто мање.

Раст цена одређених пољопривредних производа потврђује и последњи извештај Система за тржишне информације пољопривреде Србије (СТИПС).

– Скок цена у односу на претходни период забележен је код банане, боровнице, појединих сорти јабуке, кивија, поморанџе. А када је реч о поврћу, скупљи су били брокола, карфиол, купус, паприка, парадајз, пашканат, першун – наводи се у саопштењу СТИПС-а.

Извештај се односи на пијачну понуду у периоду од 16. до 22. марта и то на кванташкој пијаци у Београду. Истовремено, наглашава се и да су неки производи појефтинили у тој седмици, попут боровнице, јабука ајдаред и грени смит, јагоде, крушке виљамовке. Ниже цене имале су и купине, лимун, малине, мандарине, кељ, али и производи који стижу из домаћих засада, као млади црни лук, зелена салата, зеље, спанаћ…

Како се наводи, настављен је тренд боље понуде јагоде, што је условило пад цена, па је доминирао износ од 500 динара за килограм. Детаљнији извештаји такође показују велику разлику у ценама пољопривредних производа у градовима Србије на зеленим пијацама. Некада су те цене и упола ниже, рецимо, у односу на централне пијаце у главном граду.

Превелики скок цена (као и у свим кризама) може бити вештачки изазван, што се већ догодило са ценама урее на домаћем тржишту.

Утицај рата на Блиском истоку на цене хране последњих дана тема је свих светских медија. Агенција Ројтерс јуче је објавила да су сукоби у Ирану подигли цене пољопривредних производа, али не у некој великој мери.  

Прошле недеље, индекс пољопривреде С&П ГСЦИ (који прати осам пољопривредних производа) и даље је био у паду од око један одсто у односу на претходну годину, упркос томе што је индекс цене енергије порастао за око 40 процената у истом периоду.

Истиче се да ова неусаглашеност између цена енергије и пољопривредних производа одражава очекивања да ће сукоби у Заливу бити краткотрајни. Рат у Украјини 2022. године изненада је блокирао значајан део светске трговине храном, несташица ђубрива дошла је постепено и одразила се на смањене приноса усева током више сезона садње. Ипак, према наводима агенције, историјски обрасци указују на то да ће глобални пораст цена нафте и гаса, који већ имамо, утицати да цене пољопривредних производа порасту за око 12 одсто.

– На први поглед то не изгледа драматично. Истраживања показују да се само 10 до 20 одсто раста глобалних цена хране преноси на крајње потрошаче.

Подаци Организације за економску сарадњу и развој ( ОЕЦД) упућују на просек од око 15 одсто, што значи да би раст цена сировина од 12 процената довео до повећања цена у супермаркетима од приближно 1,8 одсто. Разлог је то што домаћи трендови у пољопривреди често имају већи утицај од глобалних кретања цена хране – пише Ројтерс.