Oseća se pritisak na cene uvoznog povrća i voća

Poremećaji lanca snabdevanja usled rasta cena energenata na svetskom nivou lagano počinju da pritiskaju i tržište Srbije. Na osnovu prethodnih kriza, poput pandemije i rata u Ukrajini, stvarni pritisak na cene u maloprodaji stiže uglavnom sa zakašnjenjem od nekoliko meseci. Međutim, vlasnik restorana sa velikim prometom, na udaljenosti od oko sto kilometara od Beograda, kaže za „Politiku” da povrće i voće kupuje na nedeljnom nivou, a nekada i češće.

Ono što primećuje jeste da su cene pojedinih uvoznih poljoprivrednih proizvoda za kratak period značajno porasle. Ovo se uglavnom odnosi na cenu paprike, paradajza i „čerija”, ali višu cenu imaju i maline. Snabdeva se u lokalnoj veleprodaji voća i povrća i kaže da ga je, u proseku, nedelju dana ranije nabavka svežeg voća i povrća koštala za oko tridesetak odsto manje.

Rast cena određenih poljoprivrednih proizvoda potvrđuje i poslednji izveštaj Sistema za tržišne informacije poljoprivrede Srbije (STIPS).

– Skok cena u odnosu na prethodni period zabeležen je kod banane, borovnice, pojedinih sorti jabuke, kivija, pomorandže. A kada je reč o povrću, skuplji su bili brokola, karfiol, kupus, paprika, paradajz, paškanat, peršun – navodi se u saopštenju STIPS-a.

Izveštaj se odnosi na pijačnu ponudu u periodu od 16. do 22. marta i to na kvantaškoj pijaci u Beogradu. Istovremeno, naglašava se i da su neki proizvodi pojeftinili u toj sedmici, poput borovnice, jabuka ajdared i greni smit, jagode, kruške viljamovke. Niže cene imale su i kupine, limun, maline, mandarine, kelj, ali i proizvodi koji stižu iz domaćih zasada, kao mladi crni luk, zelena salata, zelje, spanać…

Kako se navodi, nastavljen je trend bolje ponude jagode, što je uslovilo pad cena, pa je dominirao iznos od 500 dinara za kilogram. Detaljniji izveštaji takođe pokazuju veliku razliku u cenama poljoprivrednih proizvoda u gradovima Srbije na zelenim pijacama. Nekada su te cene i upola niže, recimo, u odnosu na centralne pijace u glavnom gradu.

Preveliki skok cena (kao i u svim krizama) može biti veštački izazvan, što se već dogodilo sa cenama uree na domaćem tržištu.

Uticaj rata na Bliskom istoku na cene hrane poslednjih dana tema je svih svetskih medija. Agencija Rojters juče je objavila da su sukobi u Iranu podigli cene poljoprivrednih proizvoda, ali ne u nekoj velikoj meri.  

Prošle nedelje, indeks poljoprivrede S&P GSCI (koji prati osam poljoprivrednih proizvoda) i dalje je bio u padu od oko jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos tome što je indeks cene energije porastao za oko 40 procenata u istom periodu.

Ističe se da ova neusaglašenost između cena energije i poljoprivrednih proizvoda odražava očekivanja da će sukobi u Zalivu biti kratkotrajni. Rat u Ukrajini 2022. godine iznenada je blokirao značajan deo svetske trgovine hranom, nestašica đubriva došla je postepeno i odrazila se na smanjene prinosa useva tokom više sezona sadnje. Ipak, prema navodima agencije, istorijski obrasci ukazuju na to da će globalni porast cena nafte i gasa, koji već imamo, uticati da cene poljoprivrednih proizvoda porastu za oko 12 odsto.

– Na prvi pogled to ne izgleda dramatično. Istraživanja pokazuju da se samo 10 do 20 odsto rasta globalnih cena hrane prenosi na krajnje potrošače.

Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD) upućuju na prosek od oko 15 odsto, što znači da bi rast cena sirovina od 12 procenata doveo do povećanja cena u supermarketima od približno 1,8 odsto. Razlog je to što domaći trendovi u poljoprivredi često imaju veći uticaj od globalnih kretanja cena hrane – piše Rojters.