Зарада испред олимпијских идеала

На дан ка­да је Аме­рич­ка пли­вач­ка фе­де­ра­ци­ја су­спен­до­ва­ла на три ме­се­ца нај­бо­љег пли­ва­ча свих вре­ме­на Мај­кла Фелп­са, по­што­ва­о­ци ре­ге му­зи­ке су обе­ле­жа­ва­ли 64 го­ди­не од ро­ђе­ња Бо­ба Мар­ли­ја. Фелпс се гор­ко ка­је што је про­бао ма­ри­ху­а­ну, а одав­но се зна да је она про­сла­ви­ла Мар­ли­ја...

Док се чи­тав свет пи­та – шта му је то тре­ба­ло, иде­а­ли­зу­ју­ћи по­ма­ло лик 24-го­ди­шњег успе­шног мла­ди­ћа, до­тле бес­ком­про­ми­сни ко­ва­чи нов­ца по­ку­ша­ва­ју да „ис­пе­гла­ју” овај за­јед­нич­ки про­блем! Реч је о сто­ти­на­ма ми­ли­о­на до­ла­ра, за­сно­ва­них на „фелпс ефек­ту”. За­то су се не­ки сле­ди­ли кад је по­сле „слу­ча­ја ма­ри­ху­а­на” из­ја­вио да ни­је си­гу­ран да ће се так­ми­чи­ти на Олим­пиј­ским игра­ма у Лон­до­ну 2012, ма­да је ра­ни­је пла­ни­рао да ту ста­ви тач­ку на сво­ју ка­ри­је­ру.

За ње­га се пр­ви пут чу­ло уочи Ига­ра у Ати­ни 2004, ка­да му је Спи„­до” по­ну­дио бо­нус од ми­ли­он до­ла­ра уко­ли­ко над­ма­ши ре­корд Мар­ка Спи­ца ко­ји је у Мин­хе­ну 1972. осво­јио се­дам злат­них ме­да­ља. Сти­гао је са„­мо” до шест зла­та и две брон­зе, али је за­то про­шлог ле­та, у Пе­кин­гу, ушао у исто­ри­ју као је­ди­ни са осам пр­вих ме­ста на истим Игра­ма и као нај­у­спе­шни­ји олим­пи­јац свих вре­ме­на.

Сва­ку ње­го­ву тр­ку у Пе­кин­гу по­сма­трао је око три­де­сет је­дан ми­ли­он гле­да­ла­ца са­мо у САД, па он­да не чу­ди што је, пре свих, Ен-Би-Си­ју ве­о­ма ста­ло да се Аме­ри­ка­нац так­ми­чи и у Лон­до­ну 2012. јер је за ТВ пра­ва тих ига­ра (у па­ке­ту са зим­ским 2010) пла­тио 2,2 ми­ли­јар­де до­ла­ра. По­врх то­га Џе„­не­рал елек­трик”, ко­ме при­па­да Ен-Би-Си, пр­ви пут је од­лу­чио да от­ку­пи ТВ пра­ва за јед­но свет­ско пр­вен­ство у пли­ва­њу, за оно ко­је ће у ју­лу би­ти одр­жа­но у Ри­му, по­што је Фелпс прет­ход­но на­ја­вио уче­шће.

Ка­да се ово има у ви­ду, као и мно­ги спон­зор­ски уго­во­ри у ве­зи с Фелп­сом (успех у Пе­кин­гу му је до­нео сто ми­ли­о­на до­ла­ра од спон­зо­ра), он­да је ја­сно за­што по­сто­ји огро­ман ин­те­рес да он и да­ље пли­ва и да не тре­ба пре­те­ри­ва­ти с лек­ци­ја­ма о мо­ра­лу.

Фелпс је „ка­жњен” са­мо че­ти­ри да­на по­што је Ја­пан­ска су­мо фе­де­ра­ци­ја до­жи­вот­но су­спен­до­ва­ла свог бор­ца Ва­ка­ки­ри­на (ухва­ћен са 16 гра­ма ма­ри­ху­а­не), а зна се да је у тој зе­мљи су­мо бо­рац ви„­ше од чо­ве­ка”. Аме­ри­кан­ци су „ка­зни­ли” свог идо­ла тек да по­ка­жу да мо­ра да се зна ред, оста­вив­ши му отво­ре­на вра­та за др­жав­но пр­вен­ство у Ин­ди­ја­на­по­ли­су 7. ју­ла, а то су, ина­че, ква­ли­фи­ка­ци­је за шам­пи­о­нат у Ри­му.

Ујед­но, МОК је при­хва­тио Фелп­со­во из­ви­ње­ње, док је Свет­ска ан­ти­до­пинг аген­ци­ја са­оп­шти­ла да не­ће по­кре­та­ти ни­ка­кав по­сту­пак про­тив ње­га. По­др­жа­ла га је и ве­ћи­на ње­го­вих спон­зо­ра („Спи­до”, „Омега”, „Ви­за”, „Пјур спорт”, „Ма­зда”, „Хил­тон хо­те­ли”), а са­мо је „Ке­лог” по­сту­пио „ја­пан­ски”, са­оп­штив­ши да не на­ме­ра­ва да про­ду­жи с њим уго­вор ко­ји ис­ти­че кра­јем овог ме­се­ца. „Спидо” је, ре­ци­мо, 1998. рас­ки­нуо уго­вор с Ге­ри­јем Хо­лом (10 олим­пиј­ских ме­да­ља) за­то што је узи­мао ма­ри­ху­а­ну.

Они ко­ји бра­не Фелп­са, а то су углав­ном љу­ди из спорт­ске ин­ду­стри­је, иду то­ли­ко да­ле­ко да твр­де да он „мо­жда ви­ше тре­ба спор­ту, не­го спорт ње­му”, као и да би ње­гов из­о­ста­нак иза­звао не­на­док­на­ди­ву ште­ту Игра­ма у Лон­до­ну. Шта би на све ово ре­као Спиц ко­ји је по­сле Мин­хе­на 1972. скло­пио уго­вор о ре­кла­ми­ра­њу ку­па­ћих ко­сти­ма на 10.000 до­ла­ра плус 15 цен­ти по про­да­том при­мер­ку, због че­га му је МОК за­у­век за­тво­рио вра­та нај­ве­ће смо­тре спор­та, јер про­фе­си­о­на­ли­зам у оно вре­ме ни­је био до­зво­љен. Са­да је све…