Швајцарско „да” Европи

Швајцарци су минулог викенда, изненађујуће сложно, рекли „да” европским интеграцијама. Према прелиминарним резултатима недељног референдума, поузданим до границе од плус-минус једног процента, безмало двотрећинска већина, шездесетак одсто њих прихватило је продужење такозваних билатералних уговора са ЕУ, дефинисаних у Пакету један. У шест тачака дефинише се и регулише право грађана ЕУ на слободно кретање, насељавање и рад, односно привређивање у Швајцарској. С друге стране, одредбе билатералних уговора обезбеђују швајцарским држављанима иста права у земљама Уније. У неким сегментима Швајцарци су, штавише, привилеговани у поређењу са грађанима ЕУ.

Премда логичан, избор швајцарских бирача није био, без даљег, очекиван. Бар не у овом односу. Камен спотицања представљала је (од бриселске администрације стриктно захтевана) принципијелна одлука Швајцарске да ли би и грађанима две најмлађе чланице ЕУ, Румунима и Бугарима, требало дати иста права као и осталим европским житељима.

Пре свега у руралном окружењу алпске конфедерације преовладавало је негативно расположење према „најновијим Европљанима”. Страх од губитка коре хлеба, и завист, створили су атмосферу у којој није било лако предвидети исход референдума. Друга непознаница која је подстицала сумњу у успех референдума била је реакција житеља регија са високом стопом незапослености, али и нео-Швајцараца. Такве бојазни су се, истини за вољу, обистиниле – али нису битније утицале на укупни резултат: Уз бираче три планинска кантона „старе Швајцарске”, по традицији конзервативно и изолационистички настројене, против усвајања је већински гласало становништво италијанске Швајцарске, кантона Тичино. Неприхватање референдума представљало је једину опцију и за симпатизере ултранационалистичких десничара у редовима Швајцарске народњачке странке. Подршку у свом (неуспелом) науму добили су од Швајцараца, који су, својевремено, као страни радници, са кофером у руци стигли у ту земљу. Попут нових печалбара, дакле Румуна и Бугара, пред чијом се умишљеном најездом сада страхује. О расположењу у овој групацији најбоље сведочи реакција једног швајцарског читаоца „Политике”. Коментаришући „Политикин” суботњи напис о предстојећем референдуму, читалац је посредством електронске поште поручио: „Ове нове чланице ЕУ имају велике привилегије када дођу у Швајцарску... Када радник остане без посла у својој држави може да дође у Швајцарску, добије плату стан и све остало и живи на терету нас који овде живимо”.

Већински, наравно, Швајцарци су схватили да негативни исход референдума не би погодио само Бугаре и Румуне, већ и Швајцарце. У ланцу упозорења и „препорука” које су минулих недеља стизале из Брисела, Швајцарцима је предочено да би „не” на референдуму довело до раскида постојећих споразума који Швајцарској, практично, дарују статус придруженог члана ЕУ – делимично дефинишу веће повластице него што их ужива било која од пуноправних чланица. За Швајцарску би такав раскид привредних и социјалних веза са ЕУ представљао катастрофу – водио би у изолацију усред Европе. Довео би и до опште стагнације привредног и социјалног система. У том светлу, најзад, требало би посматрати и исход недељног референдума.