Švajcarsko „da” Evropi

Švajcarci su minulog vikenda, iznenađujuće složno, rekli „da” evropskim integracijama. Prema preliminarnim rezultatima nedeljnog referenduma, pouzdanim do granice od plus-minus jednog procenta, bezmalo dvotrećinska većina, šezdesetak odsto njih prihvatilo je produženje takozvanih bilateralnih ugovora sa EU, definisanih u Paketu jedan. U šest tačaka definiše se i reguliše pravo građana EU na slobodno kretanje, naseljavanje i rad, odnosno privređivanje u Švajcarskoj. S druge strane, odredbe bilateralnih ugovora obezbeđuju švajcarskim državljanima ista prava u zemljama Unije. U nekim segmentima Švajcarci su, štaviše, privilegovani u poređenju sa građanima EU.

Premda logičan, izbor švajcarskih birača nije bio, bez daljeg, očekivan. Bar ne u ovom odnosu. Kamen spoticanja predstavljala je (od briselske administracije striktno zahtevana) principijelna odluka Švajcarske da li bi i građanima dve najmlađe članice EU, Rumunima i Bugarima, trebalo dati ista prava kao i ostalim evropskim žiteljima.

Pre svega u ruralnom okruženju alpske konfederacije preovladavalo je negativno raspoloženje prema „najnovijim Evropljanima”. Strah od gubitka kore hleba, i zavist, stvorili su atmosferu u kojoj nije bilo lako predvideti ishod referenduma. Druga nepoznanica koja je podsticala sumnju u uspeh referenduma bila je reakcija žitelja regija sa visokom stopom nezaposlenosti, ali i neo-Švajcaraca. Takve bojazni su se, istini za volju, obistinile – ali nisu bitnije uticale na ukupni rezultat: Uz birače tri planinska kantona „stare Švajcarske”, po tradiciji konzervativno i izolacionistički nastrojene, protiv usvajanja je većinski glasalo stanovništvo italijanske Švajcarske, kantona Tičino. Neprihvatanje referenduma predstavljalo je jedinu opciju i za simpatizere ultranacionalističkih desničara u redovima Švajcarske narodnjačke stranke. Podršku u svom (neuspelom) naumu dobili su od Švajcaraca, koji su, svojevremeno, kao strani radnici, sa koferom u ruci stigli u tu zemlju. Poput novih pečalbara, dakle Rumuna i Bugara, pred čijom se umišljenom najezdom sada strahuje. O raspoloženju u ovoj grupaciji najbolje svedoči reakcija jednog švajcarskog čitaoca „Politike”. Komentarišući „Politikin” subotnji napis o predstojećem referendumu, čitalac je posredstvom elektronske pošte poručio: „Ove nove članice EU imaju velike privilegije kada dođu u Švajcarsku... Kada radnik ostane bez posla u svojoj državi može da dođe u Švajcarsku, dobije platu stan i sve ostalo i živi na teretu nas koji ovde živimo”.

Većinski, naravno, Švajcarci su shvatili da negativni ishod referenduma ne bi pogodio samo Bugare i Rumune, već i Švajcarce. U lancu upozorenja i „preporuka” koje su minulih nedelja stizale iz Brisela, Švajcarcima je predočeno da bi „ne” na referendumu dovelo do raskida postojećih sporazuma koji Švajcarskoj, praktično, daruju status pridruženog člana EU – delimično definišu veće povlastice nego što ih uživa bilo koja od punopravnih članica. Za Švajcarsku bi takav raskid privrednih i socijalnih veza sa EU predstavljao katastrofu – vodio bi u izolaciju usred Evrope. Doveo bi i do opšte stagnacije privrednog i socijalnog sistema. U tom svetlu, najzad, trebalo bi posmatrati i ishod nedeljnog referenduma.