Сукоб у Ирану погодио снабдевање и ланац исхране

Сукоб Сједињених Америчких Држава и Израела са Ираном довео је до људских жртава, материјалних разарања, уништавања виталне енергетске инфраструктуре, а међународни стручњаци оценили су за Тан‌југ да је веома утицао на ланац исхране и снабдевање сировинама.

Почасни истраживачки сарадник Међународног института за истраживање прехрамбене политике (ИФПРИ) Џозеф Глаубер оценио је да су напади америчких и израелских снага на Иран и иранска одмазда против америчких савезника у Персијском заливу узнемирили енергетска тржишта пореметивши пловидбу кроз Ормуски мореуз, кроз који пролази око 27 одсто светског извоза нафте, 20 одсто глобалног извоза природног течног гаса (ЛНГ) и 20 до 30 одсто глобалног извоза гнојива, укључујући уреу, амонијак, фосфате и сумпор.

Он је за Тан‌југ рекао да напади дроновима и ракетама на танкере представљају сталну опасност и да су учинили трошкове поморског осигурања превисоким у региону, а да би продужени сукоб вероватно угушио глобалну поморску трговину с регионом Персијског залива, повећао трошкове енергије и цене ђубрива на глобалном нивоу.

Глаубер, који је 30 година радио у америчком Министарству пољопривреде и био главни економиста од 2008. до 2014. године, одговоран за пољопривредне прогнозе и пројекције тог Министарства, рекао је да су до сада утицаји сукоба на безбедност и производњу хране били мали, али да би то могло да се промени већ наредне године уколико се поремећаји у саобраћају кроз Ормуски мореуз наставе.

„До сада су утицаји мали. Виши трошкови енергије ће одржати малопродајне цене хране високим због чињенице да се већина трошкова малопродајне хране јавља након што напусти фарму или луку (ако је увезена). Укупни утицаји на глобалну производњу хране су вероватно мали ове године, али то би могло да се промени следеће године ако се поремећаји у Ормуском мореузу наставеˮ, рекао је Глаубер.

На питање на које снабдевање сукоб има највећи утицај, Глаубер каже да сукоб највише утиче на цене нафте, природног гаса и ђубрива, да су цене пољопривредних производа незнатно порасле, али много мање него 2022. године након што напада Русија извршила инвазију на Украјину.

Залихе хране и трошкови испоруке

Према његовим речима залихе хране у Персијском заливу су такође погођене затварањем Ормуског мореуза, јер се већина хране која се конзумира у региону увози преко Залива.

Сматра и да су утицаји на глад ван региона мали, односно да су глобалне залихе житарица обилне, и да њихова цена није много реаговала на сукоб.

„Трошкови испоруке су порасли, што значи да ће увозници плаћати више за своје житарице и друге намирнице, али су трошкови испоруке и даље знатно испод нивоа које смо видели 2022. године. Виши трошкови бензина и дизела значе да ће малопродајни трошкови хране остати високи и могли би да се незнатно повећају ове годинеˮ, рекао је Глаубер.

На питање како ће то утицати на ланац исхране он истиче да ако Ормуски мореуз остане блокиран дуже време, глобалне цене ђубрива ће остати високе, што би на крају могло да утиче на приносе усева ако произвођачи смање употребу ђубрива.

„Не очекујем да ће ово имати велики утицај 2026. годинеˮ, оценио је он.

Појашњава да ће то на кратки рок да доведе до промене у понуди, као и да на дуги рок све зависи од тога колико ће криза трајати и колико брзо ће се трговина опоравити.

„Персијски залив ће остати важан произвођач енергената и ђубриваˮ, рекао је Глаубер.

Коментаришући како ће снабдевање изгледати када се сукоб оконча, Глаубер каже да много тога зависи од тога колико ће сукоб трајати и каква је штета на капацитетима производње ђубрива и нафте и лучким објектима у региону.

„Тренутно можемо само да се надамо најбољемˮ, закључио је амерички стручњак.

Директор Службе за анализу безбедности хране и исхране Светског програма за храну УН (WFP) Жан-Мартин Бауер истиче за Тан‌југ да постоји јака веза између сукоба и глади, а да оно што сада видимо на Блиском истоку јесте да постоје непосредни утицаји на безбедност хране за породице у земљама погођеним сукобом, као и растући ризици по безбедност хране породица у земљама далеко од Блиског истока које су погођене последицама.

Према његовим речима у Либану несташица хране расте због расељавања изазваног сукобом, скоро милион људи је приморано да напусти своје домове и средства за живот, а такође оно што сада видимо су значајни поремећаји у критичним ланцима снабдевања.

„Земље које се ослањају на увоз енергије, горива и ђубрива који потичу из региона погођеног сукобом или транзитирају кроз њега суочавају се са повећаним трошковима за ове критичне ресурсе, или чак са њиховом несташицом. Како трошкови енергије и транспорта расту, често прате и цене хране, што значајно утиче на породице које су се већ бориле да обезбеде храну.

„То је изузетно забрињавајуће за „WFPˮ јер из искуства знамо да често долази до кашњења у повећању цена хране, може да потраје месецима да се појави, а често је потребно још дуже да се смањи. То значи да ћемо вероватно видети последице ове кризе месецима, ако не и годинама, што ствара дугорочну кризу безбедности хране за породицеˮ, рекао је он и додао да та организација покушава да пружи помоћ у храни пре него што несигурност хране почне да се погоршава.

На питање до које намирнице, сировине је најтеже доћи Бауер истиче да је посебно забрињавајуће у овом тренутку снабдевање ђубривом, а посебно снабдевање земаља које су већ веома рањиве на несигурност хране, јер ће то имати дугорочне импликације на безбедност хране.

„У подсахарској Африци, на пример, значајна количина ђубрива транзитира кроз ове руте, а поремећај долази са почетком сезоне садње. То ће вероватно довести до нижих приноса усева касније током године, што ће додатно повећати цене хранеˮ, рекао је он.

На питање да ли ће ова ситуација довести до промена у снабдевању, Бауер каже да је она приморала „WFPˮ да размотри нове руте снабдевања.

„Узмимо Авганистан, раније смо набављали храну у Пакистану и преносили је преко границе. Када је граница затворена у октобру, почели смо да транспортујемо храну преко Ирана. Сада то није опција, па разматрамо копнене руте из Дубаија, што ће значајно повећати трошкове и време испорука, доводећи у опасност животе, посебно неухрањене деце за коју је сваки минут важанˮ, рекао је он.

Трговинске руте

Шеф Одељења за поморски саобраћај WFP Хенрик Хансен рекао је да та организација ради „24/7ˮ на смањењу растућих трошкова и времена транзита, као и на проналажењу креативних транспортних решења како би се дошло до милиона рањивих људи.

Он је у изјави, објављеној на сајту организације рекао да је истовремено погођено више трговинских рута, што успорава испоруке, повећава трошкове и чини распореде бродова много мање поузданим.

„Терет се сада преусмерава или касни у лукама попут Салалаха у Оману или Коломба на Шри Ланки. Луке у Заливу које су раније служиле као чворишта за претовар су поремећене. Многи бродови такође избегавају мореуз Баб ел-Мандеб (стратешки коридор Црвеног мора) из предострожности, преусмеравајући се уместо тога око Рта добре наде. Осим тога, превозници уводе високе доплате за контејнере и терет, укључујући премије за ратни ризик поред већ повишених возарина. Редови пловидбе бродова се мењају у кратком року, терет „WFPˮ‒a касни или се заглављује у претоварним чвориштима, а трошкови стално расту. Упркос томе, ми се прилагођавамоˮ, рекао је Хансен.

Додао је и да цене у целом ланцу снабдевања доводе до већих оперативних трошкова смањујући количину хране коју „WFPˮ може да купи, пошаље и испоручи.

„Они до којих досегнемо могу да добију мање оброке или могу да купе мање хране на пијацама због растућих ценаˮ, рекао је он.

Према његовим речима иако је утицај сукоба на снабдевање глобалан, највише су погођени Судан, источна и јужна Африка, укључујући Демократску Републику Конго, Кенију и Етиопију, Западна Африка ‒Сенегал, Гана и Обала Слоноваче, а од азијских земаља Афганистана и Мјанмар, преноси Танјуг.