Рат у Ирану оставља еколошку катастрофу са дугорочним последицама

Сукоб у Ирану нанео је непроцењиву еколошку штету, чије последице од погођених танкера и запаљених рафинерија прете трајним последицама по здравље људи у региону, а директор Опсерваторије за конфликте и заштиту животне средине (CEOBS) Даг Вир оцењује да се очекује значајна и трајна штета по животну средину у Ирану.

Он је за Тан‌југ рекао да о томе говори обим израелско-америчких напада у Ирану и природа циљаних локација.

„Одмаздни напади на шири регион такође су усмерили еколошки ризичне војне и енергетске локације, излажући неколико земаља загађењуˮ, рекао је Вир који се од 2005. године бави утицајем војних сукоба у свету на животну средину.

На питање шта је највише угрожено Вир каже да ће прецизни еколошки ризици од било ког датог инцидента захтевати процену терена да би се утврдили, али да се за сада зна да су ирански водни ресурси већ веома деградирани, тако да загађење подземних вода изазива значајну забринутост.

Слично томе, постоје подручја Персијског залива која су веома рањива на штету од загађењаˮ, рекао је он.

Колико је угрожен морски биодиверзитет?

Говорећи о нападима на танкере и утицају тих инцидената на живот у мору, Вир каже да утицај на морски биодиверзитет зависи од тога где заврше ови оштећени бродови или њихови загађивачи, као и да је проблем што земље одбијају да преузму одговорност за оштећени брод и за ублажавање претње коју он представља.

„Већ смо видели како је рат са Ираном довео до изливања нафте на обали Шри Ланке након што је брод торпедован на обали. У инцидентима попут Арктичког метагаза (руски танкер за течни природни гас погођен код Малте) у Медитерану, чини се да сведочимо да земље одбијају да преузму одговорност за оштећени брод и за ублажавање претње коју он представља ˮ, рекао је он.

Упитан колико ће овакви инциденти утицати на животну средину чак и након завршетка сукоба, Вир каже да се очекује да ће се неке земље у региону суочити са вишедеценијским последицама.

„Често видимо да државе које се опорављају од сукоба имају ограничене ресурсе и капацитете за одговарајуће управљање штетом по животну средину из рата, у том погледу очекујемо да ће се неке земље у региону суочити са наслеђем које траје деценијама", рекао је он и додао да је један од начина да се смањи еколошка цена рата да се ојачају системи еколошке одговорности.

Од почетка сукоба „CEOBSˮ идентификовала је више од 300 инцидената потенцијалне штете по животну средину - од напада на ракетне базе до напада на танкере за нафту у Персијском заливу, док истраживачи кажу да та бројка вероватно обухвата само део штете.

Персијски залив дом је великих гребена и важних морских екосистема, попут морске траве која пружа станишта за рибе, бисерне остриге, зелене корњаче и другу највећу популацију угрожене дугонг рибе на свету, а рибарске заједнице у овим водама живе од морских плодова.

Ратови у Ираку 1991. и 2003. године оставили су катастрофалне и дуготрајне последице на животну средину, а према оцени стручњака уништење екосистема, загађење тешким металима и колапс инфраструктуре директно су повезани са драматичним порастом обољевања од рака и урођених мана.

Према подацима америчког Националног института за здравље током тог сукоба 1991. и 2003. године, на тло Ирака бачено је између 1.200 и 2.200 тона муниције са осиромашеним уранијумом, а прашина настала експлозијама загадила је храну и воду.

До 2002. године, Месопотамске мочваре су биле скоро потпуно уништене због дренаже и брана коришћених као део војне стратегије, а америчка војска је користила отворене јаме за спаљивање свега, од медицинског отпада до електронике и хемикалија, ослобађајући диоксине и друге канцерогене материје у ваздух и земљу, преноси Танјуг.