Трамп би да затвори амерички кишобран над Европом

У низу објава на друштвеним мрежама и интервјуа током протеклих неколико дана, амерички председник Доналд Трамп подигао је на виши ниво критике које су партнерима са друге стране Атлантика добро познате: Европа је слаба и без зуба, те незахвалан партнер Сједињеним Државама. А то са собом носи одређене последице јер би, како је додао, Стари континент ускоро могао остати без америчког одбрамбеног кишобрана. Према речима шефа Беле куће, САД ће „памтити” одбијање Француске да помогне у рату против Ирана, земље Европе би требало да „саме иду по нафту” у Ормуски мореуз, док је НАТО „тигар од папира”, а Вашингтон ће преиспитати своје учешће у том војном савезу.

Још од првог мандата Трамп је често претио изласком из Северноатланске алијансе. Али жар његове садашње реторике наводи савезнике да се запитају шта ако је овог пута заиста озбиљан.

„Није на мени да коментаришем речи америчког председника. Само желим да у име немачке владе кажем да смо, наравно, посвећени НАТО-у”, рекао је новинарима у Берлину Штефан Корнелијус, портпарол канцелара Фридриха Мерца.

Нова претња повлачењем из НАТО-а, изречена у интервјуу за британски „Телеграф“, деловала је као последица Трамповог беса због одбијања европских земаља да подрже америчко-израелски рат на Блиском истоку. Критикујући Европу, рекао је да су САД стале у одбрану Украјине због Европе, али да те исте земље „нису биле ту за Америку” током сукоба са Ираном.

„Никада нисам био одушевљен НАТО-ом. Увек сам знао да је то „тигар од папира”, а и Путин то зна, иначе”, навео је Трамп. Касније је подвукао одлуку, рекавши Ројтерсу да „апсолутно“ разматра повлачење из алијансе. Он је, такође, искористио прилику и да поново нападне британског премијера Кира Стармера и исмеје способности његове војске.

„Ви чак немате ни морнарицу. Престари сте и имате носаче авиона који не функционишу”, казао је амерички председник.

Стармер се, као и други лидери Старог континента, нашао између жеље да оштро одговори Трампу и страха да га додатно не разљути. Он је на конференцији за новинаре смирено навео да је и даље одлучан да Лондон остане по страни у сукобу са Техераном.

„Без обзира на притиске на мене и друге, без обзира на буку, деловаћу у британском националном интересу одлукама које доносим. Зато сам био потпуно јасан да ово није наш рат и да нећемо бити увучени у њега”, истакао је Стармер. Иако није директно одговорио на Трампову претњу, рекао је да је „НАТО најефикаснији војни савез који је свет икада видео, који нас је чувао деценијама и ми смо у потпуности посвећени НАТО-у”. Али такође је наговестио будућност у којој његова земља можда више неће моћи да се ослања на САД.

„Све је јасније да, како свет наставља овим нестабилним путем, наш дугорочни национални интерес захтева ближе партнерство са нашим савезницима у Европи и са Европском унијом”, рекао је станар Даунинг стрита 10. И док Лондон говори о збијању редова на континенту, из Вашингтона стижу поруке које додатно доводе у питање чврстину трансатлантског пакта.

Последњих дана сличном реториком као Трамп водио се и државни секретар Марко Рубио који је за „Фокс њуз” констатовао да је, уколико земље Северноатланске алијансе одбију да дозволе Американцима коришћење њихових база, „тешко остати укључен у савез”. С обзиром на то да сукоб на Блиском истоку и даље траје, док Русија улази у пету годину рата са Украјином, потенцијално повлачење Америке из европске одбране имало би широке импликације. Иако су се под притиском Трампа НАТО земље прошле године обавезале на повећану војну потрошњу, то и даље није довољно да самостално одговоре на озбиљну претњу. Стога ће генерални секретар НАТО-а Марк Руте након нових турбуленција посетити Вашингтон следеће недеље, у оквиру онога што је портпаролка војног пакта назвала „одавно планираном посетом”.

Међутим, упркос Трамповим тврдњама да би могао извести САД из НАТО-а, правни оквир му знатно сужава маневарски простор. Закон о националној одбрани, који је Конгрес усвојио 2023. године, прописује да је за такав потез потребна двотрећинска већина у Сенату. Чак и у хипотетичком сценарију у којем би сви републиканци подржали излазак, што тренутно није случај, било би неопходно придобити још најмање 14 демократа. Парадоксално, међу архитектама тог законског ограничења био је и Марко Рубио, који је као тадашњи сенатор са Флориде годинама истицао стратешке предности алијансе, пре него што га је Трамп поставио на чело Стејт департмента. То је подстакло лидера демократа у горњем дому Конгреса Чака Шумера да се у среду на друштвеној мрежи „Икс” иронично захвали Рубију јер је „осигурао да несвесни председници не могу да делују импулсивно”. Али кога брига за Сенат, када у Овалној канцеларији седи човек коме су, према сопственим речима, лични морал и ум једино ограничење у спољној политици.