Tramp bi da zatvori američki kišobran nad Evropom

U nizu objava na društvenim mrežama i intervjua tokom proteklih nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp podigao je na viši nivo kritike koje su partnerima sa druge strane Atlantika dobro poznate: Evropa je slaba i bez zuba, te nezahvalan partner Sjedinjenim Državama. A to sa sobom nosi određene posledice jer bi, kako je dodao, Stari kontinent uskoro mogao ostati bez američkog odbrambenog kišobrana. Prema rečima šefa Bele kuće, SAD će „pamtiti” odbijanje Francuske da pomogne u ratu protiv Irana, zemlje Evrope bi trebalo da „same idu po naftu” u Ormuski moreuz, dok je NATO „tigar od papira”, a Vašington će preispitati svoje učešće u tom vojnom savezu.

Još od prvog mandata Tramp je često pretio izlaskom iz Severnoatlanske alijanse. Ali žar njegove sadašnje retorike navodi saveznike da se zapitaju šta ako je ovog puta zaista ozbiljan.

„Nije na meni da komentarišem reči američkog predsednika. Samo želim da u ime nemačke vlade kažem da smo, naravno, posvećeni NATO-u”, rekao je novinarima u Berlinu Štefan Kornelijus, portparol kancelara Fridriha Merca.

Nova pretnja povlačenjem iz NATO-a, izrečena u intervjuu za britanski „Telegraf“, delovala je kao posledica Trampovog besa zbog odbijanja evropskih zemalja da podrže američko-izraelski rat na Bliskom istoku. Kritikujući Evropu, rekao je da su SAD stale u odbranu Ukrajine zbog Evrope, ali da te iste zemlje „nisu bile tu za Ameriku” tokom sukoba sa Iranom.

„Nikada nisam bio oduševljen NATO-om. Uvek sam znao da je to „tigar od papira”, a i Putin to zna, inače”, naveo je Tramp. Kasnije je podvukao odluku, rekavši Rojtersu da „apsolutno“ razmatra povlačenje iz alijanse. On je, takođe, iskoristio priliku i da ponovo napadne britanskog premijera Kira Starmera i ismeje sposobnosti njegove vojske.

„Vi čak nemate ni mornaricu. Prestari ste i imate nosače aviona koji ne funkcionišu”, kazao je američki predsednik.

Starmer se, kao i drugi lideri Starog kontinenta, našao između želje da oštro odgovori Trampu i straha da ga dodatno ne razljuti. On je na konferenciji za novinare smireno naveo da je i dalje odlučan da London ostane po strani u sukobu sa Teheranom.

„Bez obzira na pritiske na mene i druge, bez obzira na buku, delovaću u britanskom nacionalnom interesu odlukama koje donosim. Zato sam bio potpuno jasan da ovo nije naš rat i da nećemo biti uvučeni u njega”, istakao je Starmer. Iako nije direktno odgovorio na Trampovu pretnju, rekao je da je „NATO najefikasniji vojni savez koji je svet ikada video, koji nas je čuvao decenijama i mi smo u potpunosti posvećeni NATO-u”. Ali takođe je nagovestio budućnost u kojoj njegova zemlja možda više neće moći da se oslanja na SAD.

„Sve je jasnije da, kako svet nastavlja ovim nestabilnim putem, naš dugoročni nacionalni interes zahteva bliže partnerstvo sa našim saveznicima u Evropi i sa Evropskom unijom”, rekao je stanar Dauning strita 10. I dok London govori o zbijanju redova na kontinentu, iz Vašingtona stižu poruke koje dodatno dovode u pitanje čvrstinu transatlantskog pakta.

Poslednjih dana sličnom retorikom kao Tramp vodio se i državni sekretar Marko Rubio koji je za „Foks njuz” konstatovao da je, ukoliko zemlje Severnoatlanske alijanse odbiju da dozvole Amerikancima korišćenje njihovih baza, „teško ostati uključen u savez”. S obzirom na to da sukob na Bliskom istoku i dalje traje, dok Rusija ulazi u petu godinu rata sa Ukrajinom, potencijalno povlačenje Amerike iz evropske odbrane imalo bi široke implikacije. Iako su se pod pritiskom Trampa NATO zemlje prošle godine obavezale na povećanu vojnu potrošnju, to i dalje nije dovoljno da samostalno odgovore na ozbiljnu pretnju. Stoga će generalni sekretar NATO-a Mark Rute nakon novih turbulencija posetiti Vašington sledeće nedelje, u okviru onoga što je portparolka vojnog pakta nazvala „odavno planiranom posetom”.

Međutim, uprkos Trampovim tvrdnjama da bi mogao izvesti SAD iz NATO-a, pravni okvir mu znatno sužava manevarski prostor. Zakon o nacionalnoj odbrani, koji je Kongres usvojio 2023. godine, propisuje da je za takav potez potrebna dvotrećinska većina u Senatu. Čak i u hipotetičkom scenariju u kojem bi svi republikanci podržali izlazak, što trenutno nije slučaj, bilo bi neophodno pridobiti još najmanje 14 demokrata. Paradoksalno, među arhitektama tog zakonskog ograničenja bio je i Marko Rubio, koji je kao tadašnji senator sa Floride godinama isticao strateške prednosti alijanse, pre nego što ga je Tramp postavio na čelo Stejt departmenta. To je podstaklo lidera demokrata u gornjem domu Kongresa Čaka Šumera da se u sredu na društvenoj mreži „Iks” ironično zahvali Rubiju jer je „osigurao da nesvesni predsednici ne mogu da deluju impulsivno”. Ali koga briga za Senat, kada u Ovalnoj kancelariji sedi čovek kome su, prema sopstvenim rečima, lični moral i um jedino ograničenje u spoljnoj politici.