Америка је примила ударац од Британије

Бахреин је 2. априла поднео Савету безбедности Уједињених нација нацрт резолуције којом се предвиђа заштита комерцијалног бродарства у Ормуском мореузу, једној од најважнијих светских енергетских рута. Како преноси Ројтерс, позивајући се на дипломатске изворе, гласање се очекује у суботу ујутру по њујоршком времену.

Према тексту нацрта, предвиђа се овлашћење за употребу „свих неопходних одбрамбених средстава“ у циљу заштите пловидбе у наредних шест месеци. Уколико резолуција добије подршку најмање девет чланица Савета безбедности и не буде блокирана ветом сталних чланица, то би представљало први координисани покушај међународне заједнице да обезбеди колективну акцију ради деблокаде Ормуског мореуза, који је Иран затворио почетком марта као одговор на војне активности Сједињених Америчких Држава и Израела.

Паралелно са иницијативом у УН, дипломатске активности интензивиране су и у Европи. Уједињено Краљевство је 2. априла организовало виртуелни састанак министара спољних послова и представника више од 40 држава, на којем је упућен позив за хитно поновно отварање ове виталне трговачке руте. Британска министарка спољних послова Ивет Купер оценила је да Техеран покушава да „држи глобалну економију као таоца“, нагласивши потребу поштовања слободе пловидбе и међународног поморског права.

Иако је италијански министар спољних послова Антонио Тајани предложио успостављање хуманитарног коридора за испоруку ђубрива и основних добара, конкретни договори нису постигнути. Истовремено, западне земље разматрају могућност појачавања дипломатског притиска на Иран, укључујући и увођење нових санкција, док се у војним круговима већ воде разговори о безбедносним механизмима заштите пловидбе.

Криза у Ормуском мореузу додатно је оптеретила односе између Сједињених Америчких Држава и европских савезника. Председник САД Доналд Трамп позвао је земље које зависе од овог пловног правца да преузму већу одговорност за његово деблокирање, уз оштре критике на рачун НАТО савезника због, како је навео, недовољне ангажованости.

Британски премијер Кир Стармер настојао је да нагласи да иницијатива Лондона није директан одговор на притиске из Вашингтона, већ пре свега одраз националних интереса, посебно у контексту раста трошкова живота. Он је поручио да ће све одлуке бити доношене самостално, уз истовремено одржавање блиске сарадње са европским партнерима у области безбедности.

У британским стратешким круговима све више се разматра и могућност сценарија у којем би Европа морала да преузме већу одговорност за сопствену безбедност. Парламентарни Комитет за националну безбедносну стратегију већ је упозорио на потребу припреме за ситуацију у којој би подршка САД могла да изостане.

У том контексту, дипломатска иницијатива Лондона о Ормуском мореузу добија шири значај, као први конкретан корак ка јачању европског безбедносног капацитета и потенцијалном преузимању водеће улоге у управљању кризама у тренутку када је глобална равнотежа моћи све неизвеснија.