Amerika je primila udarac od Britanije

Bahrein je 2. aprila podneo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nacrt rezolucije kojom se predviđa zaštita komercijalnog brodarstva u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Kako prenosi Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore, glasanje se očekuje u subotu ujutru po njujorškom vremenu.

Prema tekstu nacrta, predviđa se ovlašćenje za upotrebu „svih neophodnih odbrambenih sredstava“ u cilju zaštite plovidbe u narednih šest meseci. Ukoliko rezolucija dobije podršku najmanje devet članica Saveta bezbednosti i ne bude blokirana vetom stalnih članica, to bi predstavljalo prvi koordinisani pokušaj međunarodne zajednice da obezbedi kolektivnu akciju radi deblokade Ormuskog moreuza, koji je Iran zatvorio početkom marta kao odgovor na vojne aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Paralelno sa inicijativom u UN, diplomatske aktivnosti intenzivirane su i u Evropi. Ujedinjeno Kraljevstvo je 2. aprila organizovalo virtuelni sastanak ministara spoljnih poslova i predstavnika više od 40 država, na kojem je upućen poziv za hitno ponovno otvaranje ove vitalne trgovačke rute. Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper ocenila je da Teheran pokušava da „drži globalnu ekonomiju kao taoca“, naglasivši potrebu poštovanja slobode plovidbe i međunarodnog pomorskog prava.

Iako je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani predložio uspostavljanje humanitarnog koridora za isporuku đubriva i osnovnih dobara, konkretni dogovori nisu postignuti. Istovremeno, zapadne zemlje razmatraju mogućnost pojačavanja diplomatskog pritiska na Iran, uključujući i uvođenje novih sankcija, dok se u vojnim krugovima već vode razgovori o bezbednosnim mehanizmima zaštite plovidbe.

Kriza u Ormuskom moreuzu dodatno je opteretila odnose između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika. Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je zemlje koje zavise od ovog plovnog pravca da preuzmu veću odgovornost za njegovo deblokiranje, uz oštre kritike na račun NATO saveznika zbog, kako je naveo, nedovoljne angažovanosti.

Britanski premijer Kir Starmer nastojao je da naglasi da inicijativa Londona nije direktan odgovor na pritiske iz Vašingtona, već pre svega odraz nacionalnih interesa, posebno u kontekstu rasta troškova života. On je poručio da će sve odluke biti donošene samostalno, uz istovremeno održavanje bliske saradnje sa evropskim partnerima u oblasti bezbednosti.

U britanskim strateškim krugovima sve više se razmatra i mogućnost scenarija u kojem bi Evropa morala da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Parlamentarni Komitet za nacionalnu bezbednosnu strategiju već je upozorio na potrebu pripreme za situaciju u kojoj bi podrška SAD mogla da izostane.

U tom kontekstu, diplomatska inicijativa Londona o Ormuskom moreuzu dobija širi značaj, kao prvi konkretan korak ka jačanju evropskog bezbednosnog kapaciteta i potencijalnom preuzimanju vodeće uloge u upravljanju krizama u trenutku kada je globalna ravnoteža moći sve neizvesnija.