Брнабић честитала Дан студената: Да се никада више не понове блокаде и урушавање просвете

Председница Народне скупштине Ана Брнабић честитала је данас Дан студената 4. април свим студентима  и пожелела да се никада више не поново блокаде на факултетима, поручивши да ће држава вратити образовање на прави пут и упозорила да је због блокада нажалост у 2025. години дипломирало 11.500 мање студената него 2024. године, што је директно утицало на њихову будућност.

Брнабићева је након састанка са студентима 24 факултета са четири Универзитета у „Ложионици” у Београду рекла да је забрињавајућа чињеница, не само по младе људе већ и по Србију и будућност која зависи од младих, чињеница да је 11. 500 мање дипломираних студената било у 2025. години него у 2024. години.

„По подацима које имамо од самих високошколских установа, који су те податке били обавезни да уносе у јединствени информациони систем просвете, ми смо у 2025. години имали 18.894 студента који су дипломирали, у 2024. године, када нисмо имали блокаду у Србији је дипломирало 30.388 студента. То вам је разлика од практично 11.500 студента који нису дипломирали због блокада. Како знамо да је то због блокаде? Па зато што смо радили поређење са претходним годинама. И од године до године,  постоје осцилације, разлике, али те разлике у броју студента који су дипломирали у једној академској години у односу на претходне академске године је између 1.000 и 2.000. Никада више од тога", рекла је Брнабићева. 

Она је честитала Дан студената  4. април свим студентима и пожелела да се никада више не понови 2025. година, зато што је, како је истакла, образовање један од основних стубова друштва, онај стуб који највише утиче на будућност једне земље, који су блокадери покушали да униште.

„Када ударите на образовање, када покушате да спречите образовање у једној земљи, као што су то блокадери покушали да ураде у 2025. години, не само у високо школство, већ такође и да зауставе средње школе, основне школе, сећате се да су у једном тренутку чак покушали да блокирају и вртиће, онда ви ударате на основне стубове једне земље, покушавате да уништите будућност те земље", рекла је Брнабићева за Танјуг.

Она је истакла да је данас посебно на Дан студената важно да се прича о томе како су блокаде утицале на њихове животе и њихов рад, на будуће каријере, такође и њихове породице које су биле изложене огромним притисцима и нестабилношћу, бојазни за то шта ће и како њихова деца у будућности.

„Желела бих да се осврнемо на то шта смо успели да урадимо, али још важније шта то треба додатно да урадимо за студенте у будућности и за наше високо школство. С тим у вези, као што сте видели, сусрела сам се данас овде у ‘Ложионици’ у Београду, које је на крају крајева и њихово место, са представницима 24 факултета са четири државна универзитета која данас обележавају Дан студента. За мене је изузетно важна лепа вест која показује о томе како смо се и у току блокада ми као држава, не ректор, декани, борили за студенте, за њихове породице, за њихово образовање и са друге стране да укажемо на другу ствар која показује колико девастирајуће ефекте су блокаде имале за ове младе људе за наш образовни систем и наравно онда за целу Србију", рекла је Брнабићева.

Она је подсетила да је четврти студентски захтев био да се школарине умање 50 одсто, како би самофинансирајући студенти лакше подносили тај трошак, како би њихове породице могле лакше да обезбеде њихово студирање, али такође како би отворили практично наше факултете за већи број студената.

„У разговорима о изменама и допунама Закона о високом образовању и ректори и декани, највећи број, су били апсолутно против тога да они умањују школарину. Они су инсистирали на томе да школарине остају исте, да они могу у будућности да их подижу и да тај захтев студента не иде од њих. Да се они ниједног јединог динара не одрекне већ, да се успостави директна веза између студента и државе, односно министарства просвете, што никада раније није био случај", рекла је она.

Како је навела држава је прихватила захтев и из буџета Републике исплатила до сада око 2,4 милијарде динара, што је око 20 милиона евра, за 53.500 студента.

„Дакле 20 милиона евра у јеку блокада за више од 53.000 студента како бисмо њима и њиховим породицама макар мало олакшали њихово образовање и на крају крајева и учинили читаву ту 2025. годину лакшом. Ми као држава, не факултети, не универзитети, дакле ми као држава смо то урадили", рекла је она.

Истакла је да следећа исплата рефундација тих 50 одсто школарина иде већ у  у априлу.

Она је напоменула да је  читав блокадерски покрет, на челу са ректором Владаном Ђокићем и деканима који су то подржавали, али неким другим ректорима утицао на читаву ситуацију са којом се данас суочавамо на факултетима, како по питању броја дипломираних, тако и по другим стварима.

„Да будем сасвим фер, али то је највише било од ректора Београдског универзитета, односно Универзитета у Београду. То је злочин над младим људима. Блокадерски покрет је уништио не једну генерацију, него неколико генерација. И биће потребно времена и енергије да се ти људи врате свом студирању, да могу то да надокнаде, али велики део њих никада то неће надокнадити и заувек им је блокадерски покрет ускратио право на високо школство и да постану дипломирани инжењери, људи из културе, уметности, политичких наука или било чега другог. Дакле, они су заиста задали један од најтежих удараца Србији", рекла је она.

Брнабићева је истакла да додатно забрињава чињеница коју је данас чула од студената из Новог Сада, а то је да је у 2025. годину Универзитет у Новом Саду усписало 3.500 студената мање него 2024. године.

„То су такође девастирајући подаци. Дакле, то сам чула од студента и то вам значи да онда у Новом Саду практично укинули један факултет. Зато што имате факултете који имају 3.500 студента. Дакле, да су блокадери практично укинули један факултет само на универзитету у Новом Саду, а видећемо на другим факултетима. Ми ћемо као држава наставити да се боримо за наше високо школство и наставићемо да се боримо за студенте. За све студенте, без икакве разлике", поручила је она.

Истакла је да је за њу такође важно што ће поред финансијских издавања за студенте и факултете, држава и инвестирати и даље у високо образовање.

„Ми имамо у плану изградњу још једног студентског дома у Београду капацитета од неких од прилике 1. 000 места, за додатних 1.000 студената. Да завршимо коначно онај студентски дом у Нишу који је капацитет од прилике 400 места. И оно што је за мене било посебно релевантно и то ћу колико данас пре пренети председнику Александру Вучићу јесте што су студенти изразили жељу да се коначно изгради Студентски дом и менза у Новом Пазару, пошто немају. рекли су да су о томе разговарали са председником владе Ђуром Мацутом, тако да ја ћу видети да колико год можемо да подржимо тај захтев студента, зато што верујем да је то нешто што би било добро у Новом Пазару, а драго ми је што је коначно и Државни универзитет у Новом Пазару изашао из блокаде", нагласила је Брнабићева.

Истакла је да јој је драго што без обзира на све што су блокадери како каже покушавали, највећи број студената је видео шта су ректор, поједни декани хтели и шта су све радили зарад своје политичке каријере.

„Вратићемо ми наше високо образовање на прави пут и биће јаче него што је било раније", поручила је Брнабићева.

Вакањац: Академски дијалог је једини пут, хвала Брнабићевој што је чула глас студената

Студент проректор Универзитета у Новом Саду Дамјан Вакањац захвалио је председници Народне Скупштине Ани Брнабић што је данас разговарала са студентима и честитао свим студентима Дан студената 4 април.

„Ми као Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС)  обележавамо Дан студената 4. април и данас смо одлучили да то урадимо путем једног дијалога са председницом Скупштине, којој захваљујем што је дошла. Иза нас је једна тешка година и напокон је дошло време да се чујемо међусобно и да саслушамо који су проблеми. Управо смо на овом састанку изнели који су проблеми са којима смо се суочавали и подвукли црту како ћемо даље решавати потенцијалне проблеме и препреке, јер не постоји бољи начин за решавање кризних ситуација од академског дијалога" рекао је он за Танјуг.

Истакао је да се нада да ће постати традиција да студенти могу директније да комуницирају са надлежним институцијама.

Вакањац је додао да су блокаде свакако утицале и на смањен број уписаних студената.

„Блокаде су нанеле велику штету високошколским установама због нестабилности и будуће генерације нису сигурне довољно да упишу државне високошколске установе у Србији и ми смо изразли бојазност колико то може да потраје. Тако да је потребно време да се санира све то како би средњошколци и наши студенти вратили поверење у институције", додао је он, преноси Танјуг.