А од ЕУ милијарда

До краја овог месеца Србија ће, како сазнаје "Политика", потписати оквирни споразум са Европском комисијом о коришћењу европских претприступних фондова, који ће нашој земљи омогућити да у наредне три године бесповратно добије готово милијарду евра из европске касе. Тај споразум, заправо, отвара врата нашим представницима да, у марту 2008. године, потпишу и уговор који ће омогућити да та средства заиста и стигну до наше земље. Уколико, пак, Влада Србије оствари свој наум и следеће године земља стекне статус кандидата за чланство у Европској унији, могли бисмо, тврди за наш лист Гордана Лазаревић, помоћник министра финансија, да добијемо чак троструко више новца из европског буџета. Дакле, и три милијарде евра.

Наиме, захваљујући том статусу стизало би нам знатно више новца из Брисела, јер би Србија, тада, могла да користи свих пет компоненти Инструмента за претприступну помоћ, фонда ИПА, из којег се, иначе, до 2013. године, пружа помоћ потенцијалним кандидатима и земљама кандидатима за чланство у ЕУ, а што би, према речима наше саговорнице, заиста представљало снажан "мотор" нашег будућег развоја.

Да би тако заиста могло да буде потврђују и примери неких земаља које су се "препородиле" након стицања статуса кандидата. Рецимо, Пољска, за коју Лазаревићева каже да је само у првој години свог кандидатског статуса добила 860 милиона евра из ЕУ.

У овом тренутку, Србија, која је (уз Албанију, БиХ и Црну Гору), потенцијални кандидат за чланство, има, међутим, право да користи само део из фонда ИПА, и то средства намењена за помоћ транзицији и изградњи институција, као и за прекограничну сарадњу. На основу тога, годишње нам стиже око 200 милиона евра.

Гордана Лазаревић детаљније објашњава и структуру европске помоћи коју можемо да очекујемо и наводи  да ћемо у наредне три године, не будемо ли се попели степеницу више на путу европске интеграције, добити 572 милиона евра из. "директног, националног програма ИПА" и око 400 милиона евра, на основу регионалне сарадње, што приближно износи поменутих милијарду евра.

Земље кандидати за европско чланство, а то су данас Турска, Хрватска и Македонија, имају, међутим, право да користе и "прави новац", како каже Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ. Новац из, нама сада неприступачне, преостале три компоненте фонда ИПА намењен је, прво, регионалном развоју дотичне земље, затим развоју њене пољопривреде и развоју села, и на крају, развоју домаћих људских потенцијала.

Иначе, ни потенцијални кандидати ни они који су их превазишли у европској интеграцији не могу новац да добију ако Европској комисији нису претходно поднели предлоге пројеката за које ће новац бити утрошен.

Србија је за ову годину поднела низ пројеката који ће се финансирати из програма ИПА, између осталог, и за развој општина, за неке уштеде у енергетици и за образовање младих научника.