Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
„Балкански картел” ноћна мора страних полиција

Уједињени у криминалу

Криминолози истичу да „балкански картел” није јединствена пирамидално уређена мафијашка организација
Уједињени у криминалу
Хапшење нарко-боса Срђана Јездимира, осумњиченог за прање скоро милион евра (Принтскрин)

У скоро свакој већој полицијској акцији разбијања организованих криминалних група које шверцују дрогу, иза решетака у иностранству заједно заврше држављани Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе.

Најупечатљивији пример, и права „ноћна мора” страних полиција, је „балкански картел”.

Криминолози истичу да „балкански картел” није јединствена пирамидално уређена криминална организација, већ флуидна мрежа независних кланова који блиско сарађују у међународном шверцу кокаина из Јужне Америке у Европу. Према подацима међународних полицијских агенција (Европол, ДЕА) ове групе постале су кључни „играчи” у глобалној трговини дрогом, контролишући логистичке руте од Анда до највећих европских лука.

У марту ове године ухапшени су чланови ове групе коју је организовао нарко-бос Срђан Јездимир, осумњичени за прање скоро милион евра стечених продајом кокаина.

Крајем прошле године Европол је у Немачкој ухапсио три члана ове криминалне организације и запленио имовину вредну око пет милиона евра. Само два месеца раније у Валенсији је заплењено 4,5 тона кокаина у акцији усмереној на сузбијање „балканског картела”.

Истраживања показују и да је феномен балканског ланца проституције део глобалног проблема трговине људима. Мреже и даље постоје, само су перфидније, и софистицираније – не постоје типични „ланци” као некада, уместо великих, јасно повезаних мрежа данас се формирају мање, флексибилне криминалне групе које међусобно сарађују. Припадници ових група су из свих држава бивше Југославије и они међусобно сарађују.

Полицијски подаци показују да они жене врбују из сиромашнијих делова региона, затим их илегално превозе у суседне земље како би дошле, мимо своје воље, до земаља Западне Европе.

Бивши Југословени уско сарађују и у дигиталном свету, што се посебно осликава кроз сексуалну експлоатацију малолетника.

Недавно су надлежни поступали су по пријавама грађана у вези са налогом под називом „Ћерке и тате дописивање” на друштвеној мрежи „Фејсбук”, а за коју се сумњало да служи за успостављање непримерене комуникације између одраслих и малолетних лица, саопштено је из полиције.

По налогу надлежног тужилаштва, у комуникацији са компанијом „Мета” прибављени су релевантни подаци и извршене потребне провере, на основу којих је утврђено да се администратор предметног налога не налази на територији Србије, већ на територији Републике Хрватске, али то није искључило људе из наше земље који су ступали у контакт са малолетницама.

Земља бивше Југославије која је, на први поглед, најмање уплетена у ово клупко „балканског картела” је Северна Македонија. Подаци из истрага показују да људи из тамошњег криминалног миљеа често пружају уточиште „колегама” које су у бекству. Ипак, последњих година њихови држављани доведени су у везу с покушајима атентатима и повезани су са именима која се налазе иза решетака или на потерницама.

После распада бивше Југославије односи народа на Балкану значајно су се променили. Земља се распала у низу сукоба почетком деведесетих година прошлог века. Управо те године везују се, на овом нашем подручју, за „златно доба” криминала – у моментима кризе, тензија и хиперинфлације „цветао” је „прљави посао”. Иако су ратови окончани, тензије међу државама на Балкану и даље трају. Ипак, криминалци са Балкана, када је реч о послу, лишени су национализма. Они проналазе заједнички језик приликом шверца наркотика, скривају једни друге после расписивања потерница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.