Израел циља С-300 у Ирану који је већ проглашен уништеним

Израелски војни снимци, објављени након нових ваздушних удара, указују да су ирански системи противваздушне одбране С-300ПМУ-2 и даље били у функцији, упркос ранијим тврдњама да су у потпуности уништени. Реч је о нападима изведеним у оквиру шире кампање против Ирана, започете 28. фебруара, што поново отвара питање стварних домета израелских операција из претходног периода.

Подсећања ради, више западних извора је у октобру 2024. године тврдило да је иранска мрежа система С-300 уништена у кратком временском року током израелских удара. Међутим, те оцене су и тада биле доведене у питање, пре свега због комплексности и вишеслојне структуре иранске противваздушне одбране, као и због процене да је Израел у том тренутку имао изражену потребу за медијским ефектом и демонстрацијом војне надмоћи.

Да су те процене биле преувеличане, указују и најновији снимци, који показују да су поједине компоненте система С-300ПМУ-2 преживеле и наставиле да функционишу.

Војни аналитичар и стручњак за програм ловаца Ф-35, Абрахам Абрамс, оценио је за америчке медије да су тврдње о потпуном уништењу иранске ПВО мреже биле сумњиве од самог почетка. Како наводи, вишеслојна организација система, његова доказана ефикасност у ранијим конфликтима, као и ограничења самих израелских капацитета у том тренутку, доводе у питање могућност да је тако сложен систем неутралисан у кратком року.

„Тешко је поверовати да је тако важан сегмент иранске одбране могао бити уништен за неколико сати, посебно ако се има у виду да чак ни руске снаге у Украјини нису успеле да у потпуности елиминишу системе С-300 током вишегодишње кампање“, указује Абрамс.

Додатну тежину овим оценама дају и сателитски снимци из фебруара, који су потврдили да је Иран прераспоредио системе С-300ПМУ-2 у близини Техерана и Исфахана, у тренутку појачаног војног присуства Сједињених Држава у региону.

Систем С-300ПМУ-2 представља један од најсавременијих ракетних система земља–ваздух у иранском арсеналу, набављен из Русије 2016. године, након што је претходни уговор из 2007. био обустављен под притиском Запада. Овај систем користи ракете 48Н6ДМ, које имају напредне могућности пресретања и балистичких циљева.

Упркос томе, ограничен број ових система, као и недостатак савремене авијације за њихову подршку, значајно утичу на укупну ефикасност иранске противваздушне одбране. Техеран се, због тога, у великој мери ослања на системе кратког домета, укључујући и руске „Тор-М2“, који су се показали ефикасним у одбрани од крстарећих ракета и беспилотних летелица.

Додатни проблем за иранску ПВО представљају и оштећења настала током недавних сукоба са Израелом и Сједињеним Државама, као и напади на поједине системе на земљи, које су изводиле снаге повезане са побуњеничким групама.

Све у свему, најновији развој догађаја указује да је иранска противваздушна одбрана, иако ослабљена, далеко од потпуног уништења, што значајно компликује безбедносну слику Блиског истока и доводи у питање раније процене о брзој и лакој неутрализацији овог система.