Иран поставио ултиматум Сједињеним Државама

Иран је условио учешће у најављеним разговорима са Сједињеним Америчким Државама у Исламабаду потпуним прекидом напада на Либан, пренео је „Волстрит журнал“, позивајући се на неименоване изворе. Како се наводи, Техеран је посредницима јасно ставио до знања да без прекида ватре у Либану неће бити ни директних контаката са америчким званичницима.

Ирански председник Масуд Пезешкијан је у телефонском разговору са пакистанским премијером Шахбазом Шарифом поручио да САД и Израел морају у потпуности обуставити војне операције, упозоравајући да наставак напада угрожава безбедност пловидбе у Ормуском мореузу, једној од кључних светских поморских рута.

Истовремено, ситуација на терену додатно се заоштрава. Израелске одбрамбене снаге извеле су 8. априла, према доступним информацијама, до сада најобимнији напад на циљеве широм Либана, што додатно компликује дипломатске напоре.

Према наводима иранских медија, Техеран је послао и оштро упозорење да је спреман да употреби силу уколико САД, како је наведено, „не обуздају свог савезника“ у региону.

У међувремену, агенција Мехр известила је да је двонедељно примирје између Ирана и САД практично пропало већ после око 12 сати, уз тврдње да су се у Техерану, Караџу и другим деловима земље чуле експлозије. Наводи се да су амерички авиони изводили нападе, док су ирански системи противваздушне одбране били активни више од пола сата. Војна активност пријављена је и у Бандар Абасу, Исфахану и Ахвазу.

Ипак, поједини страни извори доводе у питање ове тврдње, наводећи да иза напада можда не стоје САД, већ нека од земаља Персијског залива, попут Уједињених Арапских Емирата или Саудијске Арабије.

Додатну тежину оптужбама даје изјава председника иранског парламента Мохамеда Багера Галибафа, који је оценио да су САД прекршиле три од десет тачака мировног плана и пре формалног почетка преговора. Он је као спорне навео наставак борбених дејстава у Либану, улазак беспилотне летелице у ирански ваздушни простор и, како је рекао, покушаје да се Техерану ускрати право на обогаћивање уранијума.

Укупна ситуација указује на крхкост постигнутог примирја и неизвесност у погледу могућности покретања дипломатског процеса, који би могао да доведе до ширег смиривања тензија на Блиском истоку.