Зграда Геце Кона чува се у целини

Када је једна зграда проглашена спомеником културе, онда је таква одлука изнад купопродајних уговора и, према томе, нови власник „Просвете”, било ко да он буде, биће у обавези да поштује све мере заштите књижаре „Геца Кон”, односно да у потпуности сачува изглед објекта.

Ова зграда, у оквиру просторне, културноисторијске целине Кнез-Михаилове улице, у целини је утврђена за културно добро, одлуком Владе Републике Србије, а заштита се односи на књижару, као и на нивое галеријских простора који су саставни делови овог објекта. Другим речима, заштићено је све што је у физичком обухвату зграде у Кнез-Михаиловој улици 12, рекла је за „Политику” Вера Павловић-Лончарски, директорка Завода за заштиту споменика културе Србије.

Према саопштењу Министарства културе, одлуком Владе Републике Србије утврђене су мере заштите куће издавача и књижара Геце Кона као споменика културе, којима се прописује очување аутентичне намене локала у приземљу, у функцији књижарске делатности. Биће забрањено постављање клима-уређаја на уличну фасаду, инсталирање громобрана и уређаја за заштиту од пожара, као и извођење радова који могу да угрозе статичку стабилност споменика културе.

Прописано је да ентеријер књижаре буде сачуван у мери у којој је то могуће, враћањем аутентичних елемената који недостају. Наша саговорница посебно истиче да ће стручњаци Градског завода за заштиту споменика културе дати своје предлоге за овакав изглед књижаре, који ће затим ићи на усвајање у Републички завод за заштиту споменика културе. Овакав след догађаја поштован је и приликом усвајања предлога за проглашење књижаре „Геца Кон” спомеником културе. Градски завод направио је елаборат који је, затим, усвојио Завод за заштиту споменика културе Србије. Потом је предлог достављен Влади Републике Србије на усвајање.

Одлука прописује и да књижари буду враћени аутентични елементи из времена тридесетих година 20. века, из времена настанка Издавачке књижарнице Геце Кона на овом месту. За сваку измену будући власник мораће да добије сагласност Завода за заштиту споменика културе Београда, додала је Вера Павловић-Лончарски.

У простору књижаре „Геца Кон” биће обезбеђено и меморијално место, као подсећање на личност Геце Кона. Према занимљивим детаљима „Књиге о Геци Кону” Велимира Старчевића, Геца Кон је у неколико наврата мењао место своје књижарнице, али је то увек била Кнез-Михаилова улица. Одлуком Министарства за трговину и индустрију, од 12. јануара 1934. године, настало је издавачко предузеће „Геца Кон” АД. Исте године књижара је пресељена на место које и данас заузима. Тада је Геца Кон објединио своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха, као и радњу за продају лабораторијског материјала, из Кнез-Михаилове 8.

„Све до 1990. године, када је реконструисана књижара ИП ’Просвета’, која носи име Геце Кона, стара књижара чувала је свој првобитни изглед. Гледано са Улице кнеза Михаила, са десне стране налазили су се рафови у којима су књиге биле сложене по научним дисциплинама, као и уџбеници за основну школу и факултет. Са леве стране налазила се страна литература и део са географским мапама, које је Геца Кон набављао преко немачке фирме ’Колумбио Ферлаг’. Наспрам улаза била је округла тезга са касом. У јеку школске сезоне, када би се направила гужва, каса је померана на десну страну, где се и данас налази. Иза првог носећег стуба, на средини књижаре, налазио се сто и неколико столица, где су се окупљале најугледније личности из књижевног и јавног живота тога доба. Међу њима били су Слободан Јовановић, Бранислав Нушић, Андра Гавриловић, Јаша Продановић, Божидар Ковачевић, Милош Црњански…”, стоји у књизи Велимира Старчевића. ИП „Просвета” добила је овај простор на коришћење 1946. године као национализовану имовину покојног Геце Кона, кога су нацисти стрељали 1941. године.