Потрага за смислом

Од седам романа најужег НИН-овог избора, у највећој сенци је остао нови роман Светислава Басаре, „Дневник Марте Коен”, можда зато што је Басара НИН-ову награду добио претпрошле године и тиме као да је консензусом решено да су му одужени сви дугови којих није било мало. Осим тога, нови роман не представља новум или прекретницу у пишчевом делу, већ мирни наставак његових досадашњих приповедачких стратегија и већ познатог идејног корпуса. Што не значи да Басара није поново написао пажње вредан роман.

„Дневник Марте Коен” је још један Басарин роман писан на трагу познатих постмодерних конвенција о документу као предлошку књижевног дела. Дневник, међутим, овде није тај документ како би се могло помислити, већ новински чланак који се постепено формира као псеудобиографија састављена од непроверених података. До њих ће новинар П.Павловић долазити кроз разговор са онима који су Марту Коен наводно познавали, те ће њен лик, у зависности од несигурних сведочења, током романа мењати своје назоре и улоге, од фаталне лепотице и чудовишне жене, потом психијатријског случаја, до фанатичног комунистичког идеолога кривог за идеју Голог отока.

Упркос поднаслову (Окултна позадина комунистичког покрета у Југославији 1928-1988), „Дневник Марте Коен” не ревидира читав један покрет сагледавајући га из угла езотерије, а непоштовање поднаслова је само још једна, за Басару типична конвенција. Појмови „историје”, „комунистичког покрета” и „окултног”су готово у потпуности мистификаторски јер се у роману, одиста, помињу бројни актери и догађаји из историје попут Тита, Ранковића, Крцуна, Ђиласа, а потом и Стаљина, Голог отока, битке на Сутјесци, али од саме историје комунистичког покрета ту готово да ничега и нема, осим иронизовања једне идеје која је, захваљујући фанатицима и каријеристима, доживела сопствено изобличење и пропаст.

Роман је могуће читати и у ширем контексту, већ познатом басаријанском видокругу интересовања о ре-сагледавању великих идеја у историји, док се неки од мотива, попут идеје да су болест и здравље у историји често мењали места, чине одвећ познатим, као и историјски ликови којих се Басара не лишава ни у једном роману написаном у последње време (Ниче, Јакоб Беме, Фројд, а понекад залута и лик из претходног романа, Паркинсон). У центру пажње је упркос свим мимикријама и даље Басарина вишегодишња теза (која вешто кореспондира са неким од филозофа постмодерног доба те се Басара тешко може оптужити за анахрони традиционализам) о погубности преласка са птоломејског хелиоцентризма на коперникански систем мишљења.

Измештање Човека из центра божанског универзума, његово константно удаљавање од Бога, у крајњим консеквенцама доводи до ничеанског преокретаи могућности – „све је дозвољено у свету без Бога”. Басара ће луцидном списатељском игром изокретања датости у њихов апсурдни облик, што у први мах изазива смех и уживање у пишчевој вештини поигравања, доћи до озбиљнијег корпуса идеја, често занемариваних, а у јавности и потцењиваних, али присутних у свим његовим романима: да се на линији од коперниканског до ничеанског обрта чији је производ губљење центра, па самим тим и равнотеже, истовремено неповратно губи и неопходан смисао човековог битисања, а са њим и разлози за оно најважније, за хуманост и етику. Наместо „смисла”, како га Басара сагледава, бујају бројне изопачености, међу којима и комунистички покрет, где је Марта Коен попут слике Доријана Греја, само експлицитни модел правог стања ствари.

Светислав Басара је у сваком погледу особена фигура наше књижевности, а његова проза тражи барем минимално радозналог, широкообразованог читаоца који неће одустати на фантастичним обртима, мозаичном нагомилавању приповести, на пародији, апсурду, иронизовању, јукстапонирању неспојивих личности и идеја, већ ће, напротив, уживати унеобичном споју хумора и луцидности, пратећи га у стопу и не губећи главу у лавиринтима рукописа. А таквих је, на срећу, било много још и у време прекретничких „Бициклиста”, и до данашњег дана се њихов број морао још увећати, сем ако на делу опет није Басарина теза о непостојању сваког смисла на овим просторима.