ММФ спреман за додатну помоћ

За превладавање економске кризе, која је захватила и регион југоисточне Европе, Србији ће, највероватније, бити потребна додатна подршка међународних финансијских институција. Пре свега Међународног монетарног фонда, али и нове мере фискалног прилагођавања, због очекиваног раста буџетског дефицита, оценио је јуче заменик извршног директора ММФ Мурило Португал на конференцији за новинаре.

Од српских власти највише зависи да ли ће и кад затражити разговоре о додатној финансијској подршци, која би подразумевала склапање новог финансијског аранжмана.

Подсећања ради, у октобру прошле године постигнут је споразум „из предострожности”, чиме је српска влада демонстрирала опрез и спремност да се бори са нарастајућим изазовима, казао је Португал у Народној банци Србије.

Уз то, савет директора ММФ-а одобрио је 16. јануара „стенд-бај” аранжман Србији у износу од 402,5 милиона евра, као подршку програму српске владе да одржи макроекономску и финансијску стабилност државе.

Међутим, Португал није прецизирао колика би додатна помоћ била оптимална за Србију, као ни да ли је у јучерашњим разговорима сасрпским званичницима било речи о томе да ли ће и када Србија почети да повлачи већ одобрена средства.

Евентуално додатно задуживање код међународних финансијских институција могло би Србији да олакша прилагођавање економској кризи и да помогне у заштити најугроженијих слојева становништва.

Али, то прилагођавање ће зависити од сагласности економске политике и реформи чији је циљ либерализација, која би требало да ојача поверење инвеститора, истакао је Португал уз опаску да је „импресиониран спремношћу српских власти да се боре с нарастајућим изазовима светске кризе”.

– Упркос све већим захтевима земаља чланица за финансијску подршку због ширења и продубљивања кризе, ММФ има довољно капитала за додатну интервентну помоћ, као и да испоштује већ постигнуте аранжмане – био је изричит заменик извршног директора те институције, демантујући сумње да су међународни извори почели да пресушују.

По његовој тврдњи, ММФ располаже са 500 милијарди долара за сервисирање редовних обавеза, а има и додатне механизме да та средства увећа како би финансирао потребе земаља чланица.

Од октобра прошле године, кад је склопљен споразум о предострожности, стање у међународној економији се погоршало, тако да се с великом извесношћу може рећи да ће економска кретања и у Србији бити неповољна, што ће довести до смањења буџетских прихода и раста фискалног дефицита, пада страних улагања, извоза, а тиме и стопе раста бруто друштвеног производа, која је планирана на 3,5 одсто, оценио је он.

Ипак, по његовом мишљењу, „Србија је срећна”што има релативно мали јавни дуг, здрав финансијски сектор, са значајним заштитним мерама и флексибилан курс динара.

– Србија би требало доследно да спроводи политику руковођеног пливајућег девизног курса, који је досад дао добре резултате, што значи да би власт требало да се уздржи од административног одређивања нивоа курса домаће валуте – сматра Португал.

Оцењујући да је високу стопу привредног раста Србија претходних година обезбеђивала захваљујући приливу капитала, односно кредита привреди и грађанима из иностранства, Португал је упозорио да у новонасталим околностима приватни сектор мора да смањипотрошњу и увоз.

Високи званичник ММФ, који је први пут у посети Београду, разговарао је јуче са председником Србије Борисом Тадићем, премијером Мирком Цветковићем, потпредседницима Владе Србије Млађаном Динкићем и Божидаром Ђелићем и гувернером Народне банке Србије Радованом Јелашићем.

На конференцији за новинаре је најављено и да ће новоименовани шеф канцеларије ММФу Србији бити Богдан Лисоволик.