„Шапе” спаса у затворима

Казнено-поправни завод у Сремској Митровици спроводио је пројекат у оквиру којег су се осуђена лица обучавала за рад у прихватилишту за псе.

То је подразумевало стицање знања и вештина неопходних за свакодневну бригу о псима, њихову социјализацију и рехабилитацију, као и припрему за удомљавање.

Пројекат је реализован током 2017. и 2018. године, у сарадњи са Управом за извршење кривичних санкција, мисијом ОЕБС-а у Србији, немачком невладином организацијом „Help – Hilfe zur Selbsthilfe” и Градском управом Сремске Митровице.

Према речима Наташе Новаковић, руководиоца јединице за реформу кривичноправног система и људских права, у складу са опредељењима ОЕБС-а ка унапређењу људских права, ресоцијализацији и инклузији бивших осуђених лица у друштвену заједницу, мисија ОЕБС-а у Србији је по узору на програм развијен у Шкотској, осмислила овај јединствени пројекат.

„Основни циљ био је да се осуђеним лицима пружи могућност да учествују у активностима које могу повећати њихове шансе за запошљавање, да допринесе побољшању њиховог понашања, да раде оно што воле и помогну локалној заједници у решавању проблема растуће популације паса луталица”, објаснила је она за „Политику”.

Посебно је нагласила да се други циљ пројекта односио на збрињавање паса луталица, па је у сарадњи са Градом Сремска Митровица, у оквиру завода отворено прихватилиште капацитета до 400 паса у којем се животиње вакцинишу, стерилишу, социјализују, а затим удомљавају или враћају на одређене локације у граду.

Истакла је да су запослени у Служби за третман казнено-поправног завода, Маја Новковић и Предраг Кузмановић, током трајања пројекта спровели истраживање под називом „Програм рада са осуђеним лицима базиран на њиховој интеракцији са псима”.

Закључци овог истраживања, како је казала, показују да су учесници показали високу мотивисаност, одговорност и добру сарадњу током свих активности.

„Програм је био усмерен на промену кључних фактора ризика за рецидивизам (образовање, радне навике, контрола понашања, емпатија), при чему су постигнути видљиви резултати. Полазници су повећали мотивацију за учење, стекли нова знања и конкретне радне вештине, развили способности за тимски рад и остваривање просоцијалних циљева”, рекла је Новаковићева.

Осим тога, како је напоменула, уочене су и позитивне психолошке промене међу осуђеним лицима, попут веће толеранције на фрустрацију, боље расположење учесника, осећај постигнућа и развијеније емпатије.

„Такође, истраживање показује да је програм од стране учесника оцењен веома позитивно: задовољни су радом инструктора и сопственим ангажовањем, а код себе су приметили напредак у комуникацији, пораст самопоуздања, осећај корисности и већу смиреност”, додала је она.

С обзиром на то да у овом заводу постоји и ергела коња, спроведен је и сличан програм интеракције осуђених са коњима, а према доступним сазнањима, ефекти су били подједнако позитивни, додала је наша саговорница.

Истраживање није стало на науци и бројкама, већ се проширило на будућност осуђеника.

„Учесницима програма било је омогућено да похађају обуку о добробити животиња у организацији Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, чиме су стицали сертификат који им може помоћи при запошљавању у прихватилиштима за животиње. Ипак, не постоје јавно доступни прецизни подаци о томе колико се осуђеника након завршеног програма у КПЗ Сремска Митровица запослило по изласку на слободу”, истакла је она.

За псе кажу да су човеков најбољи пријатељ, а због доброг утицаја на затворенике, мисија ОЕБС-а је са истим партнерима, током 2019. године, у Васпитно-поправном дому у Крушевцу спровела пројекат „Шапа спаса”, који је био усмерен на реинтеграцију младих преступника кроз креативне процесе и обухватао је обуку о нези и дресури паса, радионице креативног писања и уметности, као и часове глуме, потврдила је Новаковићева.

„У оквиру пројекта ’Шапе спаса’ у Дому омладине Београда изведена је и представа ’О боговима, херојима и другим витезовима’ у којој су учествовали штићеници дома. Уз помоћ редитељке Марине Ковачевић, штићеници су прерадили класичне грчке митове и прилагодили их савременом контексту. Штићеници укључени у програм су показали велику мотивисаност за овакав рад, а многи од њих су истакли да су први пут у животу били поносни на неко сопствено постигнуће и ослобађајући осећај дељења емоција са другима”, казала је Наташа Новаковић.

Како је напоменула, због епидемије вируса корона, даљи развој овог пројекта је обустављен, а мисија ОЕБС-а у Србији тренутно није активно укључена у програме у затворским установама, али према доступним информацијама, сличан програм је ове године поново реализован у Васпитно-поправном дому у Крушевцу.

Психијатри се, након тешких кривичних дела, изјашњавају да злочинци (посебно убице) прво манифестују агресију кроз насиље над животињама. На питање да ли постоји та опасност и којим затвореницима је дозвољен, односно омогућен рад са псима, Новаковићева је истакла да је све рађено у изузетно контролисаним условима.

„Постоји свест о тој повезаности, због чега се у програме рада са животињама укључују пажљиво одабрана осуђена лица. Селекција се врши на основу процене стручних служби, пре свега у погледу безбедносног ризика, понашања, мотивације и спремности за учешће у програму. Рад са животињама није доступан свима, већ само онима који показују одговарајући ниво одговорности, емоционалне стабилности и спремности за промену, како би се обезбедила сигурност и људи и животиња, али и максималан ефекат програма на ресоцијализацију”, закључила је Наташа Новаковић.