Осмолетке у срцу града раде само пре подне

Све је мање основаца и све више осмолетки које раде само пре подне у центру града који постаје искључиво пословни простор. Исељавање из најпрометнијег кутка престонице не јењава, млађи родитељи најчешће пуштају корене породичног стабла у иностранству, стопа рађања не скаче, а у срцу града живи највише пензионера. Тако кажу директори основних школа на Савском венцу које би могло да похађа двоструко више ђака. Образовне установе „Исидора Секулић”, „Војвода Мишић”, „Петар Петровић Његош”, „Радојка Лакић”, „Стефан Немања”, „Војвода Радомир Путник” могу да прихвате од 700 до 1000 па и више ђака, а у њима учи најмање 320, а највише 500 ученика. Сваку похађа невелики број основаца из матичне општине, а углавном су то они чији родитељи раде у близини школа. Махом очувана или обновљена здања са великим учионицама и кабинетима с модерним училима, пространим ходницима, опремљеним салама за физичко и спортским теренима у уређеним двориштима после подне остају пуста. Када се заврши прва смена, у школским одајама остају најмлађи ученици у продуженом боравку до 16 или 17 сати. Услови наставе и боравка у осмолетки, понуда научно-забавних и креативних секција, према мишљењу предавача, привлаче малишане и пресудни су када бирају школу. Модерна учила и неоспорно богат ваннаставни програм, међутим, нису довољни да се попуне капацитети ових школа.

– Стамбене зграде ишчезавају из центра града. Људи масовно продају или издају станове и одлазе да живе у ободним насељима јер су некретнине тамо много јевтиније, а комфорније. Тако расте број деце на рубу престонице и гужва је у школама изван градске вреве – објашњава Снежана Церовић, директорка ОШ „Исидора Секулић”, и додаје да велико школско двориште, 18 учионица од по 60 квадратних метара и кабинете за физику, хемију, музичко, користи 320 ђака у 16 одељења ове школе. Зграда је наменски грађена и комотно може да прими два пута више ученика.

Садашњи осмаци последња су генерација у осмолетки „Војвода Мишић”, са уписана три одељења. У осталим разредима, бележи Александра Дроздовски, секретар школе, нема више од два одељења, а у њима учи и мање од по 25 ученика. Приватне образовне установе, каже она, један су од разлога смањеног броја школараца.

Број првака до пре седам година драстично је опадао и у ОШ „Петар Петровић Његош”.

– Од 2007. школске године немамо више од два одељења првака. Можемо да примимо двоструко више од 370 ђака, колико их сада има, али је овако настава квалитетнија – оцењује Весна Дарачков, директорка школе. Предавачи раде са 25 деце и појединачно им посвећују више пажње, појашњава она, и као предност преподневног рада, због безбедности деце, истиче и то што се ђаци пре мрака врате кућама.

Из клупа школе „Стефан Немања” годишње изађе око 440 основаца, а са 3.360 квадратних метара ово здање може да прими више од 1000 ђака, објаснила је Драгана Драгаш, директорка. Мањи број деце у образовним установама али и уопште, размишља она, последица је исељавања младих брачних парова, интелектуалаца који бољи посао и живот траже у развијенијим земљама.

Слично каже и Бранка Максимовић, директорка ОШ „Радојка Лакић”. Мултимедијална настава је симбол ове куће знања. Рачунар се користи у свакој учионици. „Паметне” табле и три видео бима део су дидактичке опреме, а наставници у току једног предавања лекцију из уџбеника обогате десетинама слајдова. Упркос томе број ђака не расте.

– После шестог разреда, наши ученици неретко одлазе у Математичку гимназију или уметничке школе, па у завршним годинама има мање полазника. Неколико њих са породицама недавно се одселило у Турску, Италију, Канаду. Сада их је око 330 у школи, што је мање од половине могућности – прича Максимовићева.

У Савском венцу, највише полазника има осмолетка „Војвода Радомир Путник” у којој око 480 малишана стиче основно образовање. Мома Ћургуз, директор школе, памти да је више од 1000 ђака у овом здању некада учило у две смене, али се не сећа када је у близини подигнута стамбена зграда. Супротно ситуацији у центру града, наводи он, у Новом Београду, стамбеном блоку главног града, не мањка школараца.

Новобеоградске осмогодишње школе у непосредној близини „Ђуро Стругар” и „Ратко Митровић” такође раде само пре подне. Само прву могло би да похађа око 1200 ученика, а у обе заједно нема више од 650 ђака.

– Говори се о рационализацији у школству, али о спајању ове две осмолетке није било речи. Када се основцима заврши настава, њихова места заузимају ђаци економске школе „Нада Димић” из Земуна, која се обнавља. Прошле године у другој смени били смо домаћини средњошколцима из Туристичке, док обнова те школе није завршена. Најављено је да ћемо угостити и полазнике Земунске гимназије, када почне преуређење њихове школе – објашњава Милица Тодоровић-Бановић, секретар ОШ „Ђуро Стругар”, напомињући да иако основци – којих има и мање од 20 у појединим одељењима – заврше часове пре подне, настава у ове две школе траје и до касних сати.

У клупама основаца школе „Краљ Петар Други Карађорђевић” на Врачару, по подне се стисну и средњошколци Математичке гимназије, која је у фази преуређења.

– Здање датира из времена када је основно образовање било четворогодишње и предвиђено је за око 500 малишана. Толико их има од првог до осмог разреда у преподневној смени, а са гимназијалцима школа је пребукирана. Математичари, ђаци убрзаног седмог и осмог разреда похађају наставу у поткровљу у кабинетима који немају прозоре већ светларнике јер су све учионице заузете – каже Петар Полимац, директор осмолетке.

Истовремено школа „Свети Сава”, матица из које су потекле остале врачарске школе, највећим делом је неискоришћена и пуста. Некада је 1300 ђака баш у овој установи стицало основно образовање, подсећа Дејан Станковић, директор. Последњих година број школараца под овим кровом пао је са 950 на 500 и то највише зато што здање деценијама није обнављано, сматра Станковић.