Како је Курти отео сав новац за српске општине

Косовска Митровица – Све већински српске општине, њих десет од 38, колико их има у приштинском систему на Космету, остале су ове године без иједног цента за капиталне инфраструктурне пројекте, будући да је режим Албина Куртија одлучио да им ускрати сва средства, а истовремено блокира улагања државе Србије.

Такав је биланс буџета усвојеног у скупштини приштинских институција тесном већином, крајем фебруара ове године, који износи укупно четири милијарде евра.

Од тога, влада привремених институција у Приштини није нашла за сходно да уложи новац бар у неке од најнеопходнијих пројеката намењених побољшању квалитета живота у српским срединама.

Српска листа, политичка партија с убедљиво највећом подршком нашег народа на Косову и Метохији, која је однела победу у свих десет општина где већину чине Срби на локалним изборима у октобру прошле године и освојила девет од десет мандата на децембарским парламентарним изборима, поднела је амандмане на буџет, али је Куртијев режим гласао против свих тих предлога. Тако ће у овој години без капиталних инфраструктурних пројеката остати већински српске средине на централном Косову, у Средачкој Жупи, на северу Косова и Метохије, у Косовском Поморављу... Изостанак бар и симболичне суме може да се протумачи као још једна својеврсна политичка порука Куртија Србима да их Приштина не жели на Космету и дискриминише на очигледан начин. До те мере да чак ни више због утиска међународне јавности и заједнице не жели да уложи ни минимална средства зарад стварања фасаде демократије и привида мултиетничности.

Без обилазнице ће остати Грачаница, мада је познато да поред самог манастира пролазе камиони и „тешкаши” који временом проузрокују руинирање ове светиње с почетка 14. века, а догађају се и несреће због фреквентности пута који пролази кроз центар. У Штрпцу неће бити грађена канализациона мрежа, грађани Лепосавића, али и насеља која се снабдевају из градског водовода, биће ускраћени за воду од јуна до почетка октобра. Ни Косовска Митровица ни Звечан неће имати новца да реализују планове о којима се већ неколико година говори и за које постоје пројекти. Приштина не предвиђа ни реконструкцију магистралног пута од административног прелаза Јариње до Косовске Митровице у дужини од 52 километра, који је излокан и где се због рупа, а посебно у време слабе видљивости, нажалост, догађају саобраћајне несреће са смртним исходом.

У разговору за „Политику”, Игор Симић, члан Председништва Српске листе, каже да су претходне три године за општине на северу Космета биле „године мрака”, и да су „систематски девастиране, како намерним уништавањем, тако и потпуним занемаривањем”. „Од општинских зграда до основне инфраструктуре, последице такве политике данас су видљиве на сваком кораку и дубоко утичу на услове у којима живе наши грађани. Уместо развоја и улагања, сведоци смо назадовања, урушавања система и стварања атмосфере несигурности која је погодила сваку српску породицу на овом простору”, наводи Симић, који је и посланик Српске листе у скупштини у Приштини.

Занемаривање и девастација општина на северу посебно су били приметни у периоду кад су албански „градоначелници” уз подршку Куртија фактички отели власт у овим локалним самоуправама, након избора које су Срби у овом делу Космета бојкотовали, претходно напустивши све приштинске институције. У Косовској Митровици, са око 500 гласова од 20.000 грађана с правом гласа, и у Лепосавићу, са стотинак гласова од укупно 10.000 бирача, на власт су дошли представници Куртијевог Самоопредељења. И у Звечану и Зубином Потоку функције су преузеле албанске партије. Истовремено, Курти је на северу КиМ појачао присуство специјалних јединица, албанске, моноетничке тзв. косовске полиције, а Приштина је „у име јавног интереса” узурпирала српску приватну и општинску својину.

Уместо водовода и других инфраструктурних објеката, грађене су само базе за до зуба наоружане полицајце и с очигледном намером да ту размести и припаднике тзв. КБС-а, надомак административних прелаза Јариње и Брњак, анулирани су договори из Бриселског споразума... Чак је и локација у општини Звечан, у селу Изворе, уместо још једног административног прелаза (попут Јариња и Брњака) постала још једна база у овој локалној самоуправи. На Бистричком мосту, у општини Звечан, од децембра 2022. даноноћно су постављени специјалци Приштине, односно јединице за брзо деловање под називом ФИТ. Све ове чињенице говоре каквом су уништењу и стављању под својеврсни обруч биле препуштене четири општине на северу Космета. Приштина је, очигледно, на овом простору, „инвестирала” само у инструменте силе.

Познато је, на шта и Симић указује, да је „истовремено, српски народ на северу био изложен континуираним политичким, институционалним и економским притисцима”. „Свакодневни живот наших грађана постао је обележен неизвесношћу, страхом и борбом за основна права. Уместо да институције штите грађане, оне су често деловале супротно, стварајући амбијент у којем је опстанак српског народа доведен у питање. Уместо да раде у интересу свих грађана, сведоци смо потпуног изостанка инвестиција у кључну инфраструктуру, систематског занемаривања основних потреба локалног становништва и континуираног урушавања услова за живот. Последице такве политике осећају се и данас”, каже Симић.

Наглашава да се и након октобарских локалних избора српски градоначелници на северу Космета, који су дужност преузели 5. децембра прошле године, суочавају „с последицама такве политике које се осећају и после четири месеца”. Како каже, наши градоначелници који добили поверење народа и легитимитет да управљају овим општинама, суочавају се са наслеђеним проблемима – од недостатка стручног кадра, преко штетних и нетранспарентних уговора, до буџета који су унапред оптерећени пројектима који не одговарају стварним потребама грађана.

„Поред тога, косовске институције су зауставиле и инфраструктурне пројекте који се финансирају из буџета Републике Србије, попут изградње зграде Универзитета у северној Митровици. Улагања из буџета Републике Србије у претходних 12 година била су од изузетног значаја и њима су српске општине унапредиле животне услове, решавајући горуће проблеме грађана”, каже Симић. Упозорава да овакви потези директно утичу на будућност младих, на образовање и на могућност да Срби остану и опстану на својим вековним огњиштима.

Посебно забрињава чињеница, истиче члан Председништва Српске листе, да су српски привредници били изложени систематском малтретирању и притисцима. Драконске казне, селективна примена закона и честе контроле, довеле су до гашења великог броја малих и средњих предузећа, а само у северној Митровици затворено је „више од 90 бизниса, што је директно довело до губитка радних места и додатног економског слабљења српских средина”. Подсетимо, након што су приштинске централне власти затвориле све институције у систему Републике Србије, осим просвете и здравства, кренули су са сатирањем привредника.

Само у последњих десетак дана пре празника, у две ноћи заредом, затворили су пет локала на северу Космета. Приштински „инспектори” потпомогнути косовским полицајцима и специјалним јединицама, затворили су три локала у Зубином Потоку, а два у северном делу Косовске Митровице, посебно се у претходном периоду окомивши на овдашње локале, па је тако један објекат на шеталишту затворен јер, наводно, на кесици за шећер није био утиснут рок трајања! Овај локал, који важи за један од омиљенијих састајалишта младих, раније је био закатанчен на месец дана, а летња башта је затворена и поред тога што је власник имао све неопходне папире за рад на отвореном.

У току три године, колико је власт у северној Косовској Митровици била у рукама албанског „градоначелника”, угоститељске објекте, прехрамбене продавнице, али и бројне дућане који су скоро три деценије били у власништву Срба, преузимали су Албанци. Они су ове послове наводно добијали на једном од тендера приштинске агенције за приватизацију. Треба подсетити и да је више десетина Срба истерано из својих станова, јер су се волшебно појавили „власници” Албанци, а српске породице су се нашле на улици.

Игор Симић истиче да је Српска листа уложила амандмане на усвојени буџет за ову годину прорачунат на четири милијарде евра, али да су сви предлози одбијени. А овим амандманима Српска листа је указала на конкретне пројекте од виталног значаја за опстанак и нормалан живот српског народа на Косову и Метохији. Пројекти нису били политички мотивисани већ засновани на реалним потребама грађана.

„Упркос јасним аргументима и чињеницама, режим у Приштини је гласао против свих наших предложених амандмана, иако је њихова укупна вредност износила 12 милиона евра. Ако имамо у виду да је буџет за ову годину око четири милијарди евра, онда је јасно да одбијање да се издвоји чак и минималан део средстава за српске општине представља свесну и системску дискриминацију. Посебно је поражавајуће да ниједно министарство није определило ниједан евро за десет већински српских општина. Оваква политика не само да игнорише потребе грађана, већ директно угрожава њихов опстанак и шаље јасну поруку да Срби нису равноправни грађани”, каже Симић, истичући да међу најзначајнијим инфраструктурним пројектима нису ни онај намењен водоснабдевању у општини Лепосавић, где се грађани суочавају с озбиљним проблемима у снабдевању пијаћом водом, што посебно долази до изражаја у летњим месецима.

Како каже, реализацијом овог пројекта, кроз изградњу бунара и водоводне мреже створили би се основни услови за нормалан живот, спречило даље исељавање и обезбедила сигурност за будуће генерације. Наиме, постојећи капацитети од 30 до 35 литара у секунди недовољни су да у летњим месецима подмире основне потребе житеља, па се тако око 750 домаћинстава (у просеку око 2.500 грађана) у урбаном делу Лепосавића и по 48 сати суочава са сувим славинама. Најугроженија су домаћинства која су на вишим котама, где воде не буде и по недељу дана. Чак су и породице које живе од социјалне помоћи приморане да купују флаширану воду, што знатно утиче на ионако мали буџет. Иначе, да би се проблем водоснабдевања решио неопходно је да се изграде рени бунари са црпном станицом крај Ибра, а како би се проблем решио неопходно је, по прорачуну, 780.000 евра.

Симић каже да је међу предложеним амандманима био и пројекат изградње и унапређење канализационе мреже у општини Штрпце, посебно у туристичкој зони Брезовица. „Овај пројекат је од кључног значаја не само за заштиту животне средине, већ и за економски развој, односно туризам. То би значило и нова радна места, веће приходе и јачање економске стабилности српских средина”, наводи Симић за наш лист.

Посебно указује на проблем путне инфраструктуре, при чему је Српска листа „посебно инсистирала на реконструкцији и асфалтирању магистралног пута Косовска Митровица – Лепосавић – Јариње, као и на обилазници око Грачанице”. „Ови пројекти имају стратешки значај јер повезују српске средине, омогућавају економски развој и повећавају безбедност свих учесника у саобраћају”, наводи члан Председништва Српске листе. Каже и да су важни пројекти уређења јавних површина, као што је „изградња јавног парка у Штрпцу и улагања у спортску инфраструктуру и адаптацију јавних објеката”.

Наводи и да се не сме занемарити значај пројеката у области културе, где би посебан значај имала изградња културног центра у северној Косовској Митровици, као и опремање објекта за младе у Звечану. Све то имало би кључну улогу у очувању идентитета и друштвеног живота српског народа. „Култура није само питање традиције, већ и питање опстанка и очувања националног идентитета” истиче Симић. Наглашава да је неопходно улагање и у општине у Косовском Поморављу, чији су буџети ограничени и који немају капацитет за већа инфраструктурна улагања без институционалне подршке.

Симић каже да ће Српска листа наставити да се бори за сваки пројекат, свако радно место и право нашег народа да живи нормално и достојанствено. „Наставићемо да инсистирамо на праведној расподели буџетских средстава, али и да укључимо међународне партнере, пре свега Европску унију, како би се обезбедило да део средстава буде усмерен ка српским општинама. Јер без хитних и конкретних улагања, без инфраструктуре, без економске подршке и без институционалне сигурности, опстанак српског народа на Косову и Метохији биће озбиљно доведен у питање. Управо зато је сада тренутак за одговорно деловање међународне заједнице”, закључује Симић.