Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
21. БИНА

Београдска интернационална недеља архитектуре

​Организација Друштва архитеката Београда и Културног центра Београда
Београдска интернационална недеља архитектуре
(Фото БИНА визуал)

Овогодишње, 21. издање Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА 2026 биће одржано од 30. априла до 30. маја у организацији Друштва архитеката Београда и Културног центра Београда.

Централна тема овогодишњег издања БИНЕ, „Архитектура - јавне функције – реализације”, кроз одабране примере из праксе представља пројекте који су допринели друштвеном унапређењу и представљају квалитетне стандарде у типологији јавних објеката и простора. Ова тема ослања се на искуства Награде Европске уније за савремену архитектуру “Миес ван дер Рохе”, која последњих година ставља фокус на одрживу реконструкцију, инклузивност и друштвени утицај, фаворизујући трансформацију постојећих структура уместо новоградње.

Централна изложба 21. БИНЕ, „Исијавање – откривене појавности“, биће постављена у Ликовној галерији Културног центра Београда и представиће рецентне, награђиване јавне објекте и целине. Кустос изложбе је проф. Зоран Абадић, а учесници су Михаило Тимотијевић, Мирослава Петровић Балуџић,  Дејан Миљковић, Јован Митровић, Бреда Бизјак (СЛО), Ристе Добријевић, Слободан Радовановић, Емил Јурцан (ХР), Срђан Марловић, Срђан Тадић, Милан Мијалковић, Дарко Полић, Динко Перачић и Миранда Вељачић (ХР), Ведран Јукић (ХР), Милан Ђурић, Александру Вуја. Посебан део изложбе посвећен је промишљању присуства и начина презентације уметничких радова у јавном простору, а изложбу ће пратити и  ауторска вођења, предавања и разговори са домаћим и међународним стручњацима, добитницима награда, представницима расписивача конкурса и грађанима.

У галерији Артгет Културног центра Београда, ауторка Дуња Бркић ће кроз изложбу “Непостојани предели - Нови Београд кроз објектив Раца Булатовића представити део заоставштине фотографа који је велики део свог опуса посветио праћењу изградње Новог Београда у периоду од почетка педесетих до краја седамдесетих година 20. века.  “Из песка и мочваре израстају стамбени блокови, зграде Централног комитета Савеза комуниста Југославије, Музеја савремене уметности, Савезног извршног већа, новог Конгресног центра „Сава“, хотела Југославија, Факултета драмских уметности. Објекти попут Хотела Југославија и Старог савског моста били су чести мотиви на Булатовићевим фотографијама, али данас више не припадају новобеоградској панорами, па фотографије остају  као документи и сећања на њихово некадашње постојање”, навела је Дуња Бркић у каталогу изложбе.

Посебно место у програму БИНЕ има изложба „Одмотавање материјалности“ ауторског тима који чине архитекте Давор Ереш, Јелена Митровић и Игор Пантић, уз Соњу Крстић, Ивану Најдановић (дизајн текстила) и Петра Лаушевића (кинетика). Надовезујући се на изложбени пројекат „Расплитање: Нови Простори” представљен на 19. Венецијанском бијеналу 2025. године, ова изложба наставља да истражује јавни простор кроз питања односа материјалности, ефемерности и колективног делања у архитектури. Поставка се реализује кроз процес заједничког рада студента из Београда, Беча и Братиславе, а током трајања изложбе биће организован низ радионица за децу и младе које ће додатно доприносити даљем развоју пројекта. Изложба и сви пратећи програми ће бити реализовани у простору БИНА кабине, павиљону који је пре 15 година настао као резултат студентске радионице и који је  већ више од једне деценије простор за рад и представљање младих креативаца. 

Међународну архитектонска изложба „Награда Пиранеси 2025” приказује избор из селекције педесет реализованих објеката изграђених у последње две године и студентских пројеката, које су номиновали национални и селектори за студентске радове из једанаест европских држава (Аустрија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Чешка, Грчка, Мађарска, Италија, Словачка, Словенија, Србија, Црна Гора). Селектор за Србију је архитекта Андреј Стреховец.

Међународна бијенална зложба „Становање/Хоусинг 25“ по шести пут представља  иновативна архитектонска решења у области  савремене стамбене архитектуре на светској архитектонској сцени. Изложбу организује катедра Зграде за становање Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу, на челу са иницијатором изложбе професором Александром Кековићем.

Архитектонске шетње су сваке године један од омиљених програма БИНЕ. Овог пута БИНА тим води поштоваоце архитектуре у шетњу „Од Бранковог моста ка Дорћолу”. Неколико последњих година БИНА организује и излете, а ове године дестинација су Музеј угљарства-Сењски рудник и Тврђава на брду Хисар. Тематске шетње које воде архитекте, историчари уметности и уметници, бележе велику заинтересованост и посећеност публике.

У оквиру едукативних програма реализује се традиционални формат семинара „Архитекти пројектанти практичари“, као представљање иновативних решења у грађевинарству, материјалима и опреми. Пратећи тему овогодишње БИНЕ посвећене јавним објектима, семинар се одвија у Палати науке, првом центру посвећеном истраживању и популаризацији науке у Србији, који обједињује историју и будућност кроз разноврсне садржаје и активности и представља највећи научни центар у региону.

Међународни програм ЕУ ЛИНА 2.0 посвећен је теми „Урбани прелаз: наде и страхови“. У сарадњи са изабраним ЛИНА учесницима (Нами Градоли Гинер, Walaa Хајали, Лиса ван Heyden и Enno Pötschke) овај програм ће представити погледе на растуће глобалне турбуленције, еколошке ризике и повећану анксиозност манифестовану у савременим градовима.

Студентска радионица „Објекти на реци“ представља радове који се надовезује на главну тему БИНА кроз предлоге мањих интервенција у јавном простору Београда.

Дводневни међународни програм „Урбана лабораторија“ (Србија – Швајцарска) ће се одвијати кроз панел дискусије и радионице уз учешће архитеката и панелиста из обе земље: Беат Аеберхард, Симон Hartmann, Симон Frommenwiler, Scott Lloyd, Милица Топаловић, Иван Симић, Дарко Шутановац, Миљан Салата, Ана Митић-Радуловић, Анђела Карабашевић и Јелена Богосављевић.

Међународни програм Дан оаза пројекта „Урбане Утопије / Београдске Урбане Оазе“ се бави трансформацијом запуштених урбаних простора са циљем да их учини функционалним, одрживим и обликованим у складу са потребама корисника локалне заједнице.

БИНА представља и књигу „Регионализам у српској модерној архитектури“ која приказује репрезентативне примере трајне везе савремене архитектуре и наслеђа. Аутор је Игор Марић који ће о овој теми говорити са учесницима и публиком.

Предавање „Les Cités Obscures“, свестраног интелектуалца Беноîт Пеетерса, повезаће свет архитектуре и стрипа.

Награда за европски јавни простор је бијенално признање које организује Центар за савремену културу Барселоне. Посебна пажња на панел дискусији биће посвећена самом процесу евалуације, изазовима са којима се суочава мултидисциплинарни и мултинационални жири, као и представљању овогодишњих кандидата из Србије.  О значају промоције и различитим видовима представљања и приближавања архитектуре најширој публици говориће Агниесзка Расмус-Згорзелска, оснивачица  Фондације Центар архитектуре из Варшаве.

Током трајања фестивала БИНА 2026 биће традиционално додељена награда Друштва архитекта Београда за архитектонски догађај године.

Београдска интернационална недеља архитектуре реализује се у организацији Друштва архитекта Београда И Културног центра Београда, под покровитељством Града Београда и Инжењерске коморе Србије.

Реализацију програма су подржали: ЕУ програм Креативна Европа, Goethe-Institut Србија, Аустријски културни форум Београд, Француски институт у Србији, Амбасада Швајцарске у Београду, Пољски институт у Београду и бројни спонзори.

У програму учествују студенти Архитектонског и Шумарског факултета (Универзитет у Београду), Факултета савремених уметности, Академије струковних студија Политехника, Универзитета Унион Никола Тесла, Академије примењених уметности (Беч) и Универзитета ликовних уметности (Братислава).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.