Редови испред банака, падови на берзи, јачање форинте

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Већ у првим данима након убедљиве изборне победе опозиционе странке Тиса, коју предводи Петер Мађар, у Мађарскoj су забележене економске и друштвене реакције, које указују на дубину политичког преокрета и неизвесност у којој се нашло тржиште. Испред филијала ОТП банке широм земље формирани су дуги редови грађана који су покушавали да подигну готовину, подстакнути страхом од потенцијалне финансијске нестабилности након смене власти. Према извештајима локалних медија, у многим огранцима дошло је до несташице готовог новца, што је додатно подгрејало нервозу међу штедишама. Банка се огласила саопштењем да је ликвидност стабилна и да нема разлога за панику, позивајући клијенте на „смирено и рационално понашање”.

Паралелно с тим, акције више компанија које се доводе у везу са бившом влашћу и странком Фидес забележиле су пад вредности на будимпештанској берзи. Инвеститори, како наводе аналитичари, убрзано преиспитују позиције у фирмама које су годинама имале користи од блиских односа са државом, страхујући од промене економске политике и могућих истрага о јавним набавкама и финансијским токовима.

Ипак, мађарска форинта је након вести о променама на челу државе ојачала у односу на евро, што економисти тумаче као сигнал поверења дела међународних инвеститора у најављени курс нове власти.

Петер Мађар је у првим обраћањима након победе заузео чврст став да не жели „прелетаче” из Фидеса у својој странци, наглашавајући да Тиса мора да остане „чиста од старе политичке праксе”.

„Ово није питање бројева, већ принципа. Грађани су гласали за промену, а не за рециклирање истих људи”, рекао је Мађар.

Будући мађарски премијер је упутио позив високим мађарским државним функционерима да поднесу оставке, уз поруку да ће у супротном нови сазив парламента покренути процедуре за њихову смену. Иако је конкретно споменуо само председника државе Тамаша Шуљока, јасно је да је Мађар приликом овог позива мислио на челнике оних институција које је у својим иступима често спомињао као највише зависне од владе премијера Орбана: Уставни суд, Јавно тужилаштво, Државну ревизорску комисију, Изборну комисију, Мађарски јавни медијски сервис и друге.

Будући премијер је овај захтев образложио тврдњом да је изборни резултат „јасан сигнал грађана за дубоке политичке промене и раскид са досадашњим начином управљања државом”. Према његовим речима, нова парламентарна двотрећинска већина има легитимитет да преиспита рад кључних институција и носилаца власти, посебно у контексту оптужби за корупцију, слабљење институционалне контроле и политичку пристрасност државних органа. У том контексту позив на оставке председника и других високих званичника представљен је као први корак ка, како је навео, „обнови поверења грађана у државу”.

Са друге стране, представници досадашњег државног врха нису показали спремност да прихвате овакве захтеве, истичући да су изабрани у складу са Уставом и да њихови мандати не зависе директно од парламентарне већине, иако их је пракса до сада редовно демантовала.

Изборни тријумф странке Тиса на први поглед може да изгледа као решеност за потпуни раскид са ером Виктора Орбана, али без обзира на најновији позив Петера Мађара за подношење оставки, детаљније анализе показују да ће нова власт пре бити оријентисана на корекцију курса својих претходника, него на радикалну промену, што се посебно односи на домен спољне политике.

Мађар је свој политички капитал изградио обећањем да ће демонтирати систем који је годинама грађен око Фидеса, уз нагласак на борбу против корупције и обнову институција. Међутим, већ у првим наступима након изборне победе постало је јасно да ће у спољнополитичким односима преовладати прагматизам. У том контексту његов однос према руском председнику Владимиру Путину представља један од најважнијих тестова нове политике.

За разлику од реторике која долази из дела Европске уније, Мађар не најављује прекид комуникације са Москвом, већ постепено редефинисање односа. Он је нагласио да „Мађарска не може да игнорише географију и енергетску реалност”, што значи да ће зависност од руског гаса и нафте остати значајан фактор у кратком и средњем року.

Према доступним подацима, скоро целокупан увоз гаса и огромна већина нафте и даље долазе из Русије, што Мађарску сврстава међу најзависније чланице ЕУ.

Када је реч о Украјини, Володимир Зеленски, према оценама аналитичара, за Мађара остаје партнер са којим ће сарадња бити ограничена и условљена. Будући мађарски премијер се противи директном војном ангажману и финансијској помоћи тој земљи, али истовремено не искључује могућност да Мађарска престане да блокира кључне одлуке ЕУ које се тичу Кијева. Дипломатски извори у Бриселу наводе да би управо ова „тиха деблокада” могла да буде први сигнал промене курса.

Са друге стране, највидљивији заокрет дешава се у односима са Бриселом. Мађар настоји да обнови поверење западних партнера и деблокира значајна финансијска средства која су Мађарској тренутно недоступна. Реч је о десетинама милијарди евра које су замрзнуте због спорова у вези с владавином права. Његова најава да ће Мађарска приступити Европском јавном тужилаштву тумачи се као јасан сигнал спремности на институционалне реформе. Досадашње неприхватање Мађарске да дозволи деловање ЕУ тужилаца на својој територији био је крупан камен спотицања, који је у Бриселу појачавао сумње у системску корупцију у земљи.

Када је реч о Сједињеним Државама, очекује се умеренија политика у односу на личне и идеолошке везе које је Орбан неговао са Доналдом Трампом. Иако Мађар није директно критиковао бившег америчког председника, његово ослањање на европске политичке структуре указује на прагматичнији и институционалнији приступ трансатлантским односима.

Према оценама аналитичара, Мађарска улази у фазу постепене трансформације, у којој ће бити видљиви покушаји балансирања између очекивања домаће јавности, економских потреба и захтева међународних партнера. Стога се од нове владе коју ће формирати Петер Мађар не очекује радикалан раскид с прошлошћу, већ настојање да се постојећи модел прилагоди новим околностима.