То што Кремљ неће, како је потврдио портпарол Дмитриј Песков, „честитати изборну победу лидеру мађарске опозиционе странке Тиса, јер је реч о непријатељској земљи, која подржава санкције против Русије”, пренео је Спутник, могло је да зазвучи као лош знак за будуће преговоре између мађарског МОЛ-а и НИС-а.

Председник Србије Александар Вучић је међутим истог дана умирио јавност, изјавивши да је разговарао са представницима МОЛ-а и да се очекује ускоро потписивање споразума када је реч о НИС-у. „Ми смо данас обавили разговор са представником МОЛ-а и они очекују ускоро са нама потписивање шерхолдер уговора и верујем да ће бити спремни за то. Наравно, то није лако потписати јер ту имају они неке тешке услове, ми неке тешке услове за њих. У сваком случају, наши се тичу рада рафинерије и чињенице да не можемо да добијемо више обавеза него што смо их имали у односу са Русима. Дакле, они имају неке своје захтеве, али верујем да ћемо наћи компромисно решење и то решити”, рекао је Вучић за РТС. Како је додао, опредељење МОЛ-а је да се наставе разговори како са Србима, тако и са руским партнером онако како се разговарало у претходном периоду и да се заврши то. Подсетио је да је рок за постизање споразума продужен до 22. маја, а да до 17. априла имамо лиценцу за рад рафинерије.

На питање да ли треба да бринемо за судбину НИС-а у датим околностима, будући да је више од годину дана под санкцијама и да је питање колико још може да издржи да у датим околностима послује, Надежда Кокотовић, директор Бриселског клуба за енергетику, каже за „Политику” да у процесу продаје или, боље речено, уступања НИС-а на управљање (јер не знамо како ће се извршити плаћање), четири стране морају бити задовољене: руска, мађарска, америчка и српска. Доласком нове власти у Мађарској, појавила се и пета – бриселска.

Званична Москва за сада даје картбланш будућем мађарском премијеру за наставак дијалога као да се ништа није десило. Руски аналитичари сматрају да Мађари нису желели толико промену спољнополитичког курса, колико одлазак самог Виктора Орбана. Петер Мађар је већ изјавио да се залаже за прагматичан приступ енергетској сарадњи са Русијом. Ова сарадња има много стратешких елемената, битних за Мађарску, за европско-руске односе, а посредно и за нас.

– Први елемент је 15-огодишњи уговор за снабдевање гасом са „Гаспромом” за који је Мађар рекао да ће се можда морати поново размотрити. Уговор важи до 2036, а у случају једностраног прекида ставља Мађарску под ризик од руских тужби. Мађарска је , због нелегалности, поднела и тужбу против Уредбе ЕУ о постепеном укидању испорука руског гаса која је ступила на снагу ове године. Улога Мађарске је можда и најбитнија по овом питању, јер је ова земља једини (условно) велики потрошач у Централној Европи који одржава стратешку важност „Турског тока” и за Европу и за „Гаспром”. Откако је почео ормуски рат постало је јасно да Европа тешко да може да се одрекне и тих количина гаса. Јуче се и генерални директор италијанске нафтне компаније ЕНИ јавно заложио за то да ЕУ укине ту чувену уредбу – објашњава Кокотовић.

Други битан елемент је, истиче, изградња нуклеарне електране „Пакш 2” од стране „Росатома”, која је већ у току (и то уз руски кредит од 10 милијарди евра) и која се не може тек тако прекинути или се променити извођач. Овај пројекат ће Мађарску јако приближити европским циљевима везаним за декарбонизацију. Паралелно, Мађарска је потписала и уговор са америчким „Wastinghousom” о снабдевању нуклеарним горивом. Трећи сегмент је сличан гасном, а то је нафтовод „Дружба”, који је опет остао једини функционалан крак за испоруку руске нафте у Европу и као такав има велики дугорочни стратешки значај за обе стране. Руски „Лукоил” има до новембра 2026 лиценцу да испоручује нафту Мађарској, а нови премијер је рекао да нема намеру да одустаје од руске нафте.

Четврто је мађарски потенцијални вето на 20. пакет санкција против Русије, као и њена позиција у вези са чланством Украјине у ЕУ, пружање финансијске помоћи на Савету ЕУ.

– Руска страна ће сигурно узимати у обзир цели комплекс енергетске сарадње са овом земљом. Врло је индикативна изјава Мађара да треба скинути санкције према Русији, чим се заврши конфликт са Украјином. Он је већ показао да може доносити соломонске одлуке, попут оне да неће блокирати кредит ЕУ за Украјину, али неће ни учествовати у његовом финансирању. Оваква политика је карактеристична за Мађарску, иако је протеклих бурних месеци могло изгледати да је Мађарска искључиво оријентисана на руске енергенте, ова земља, односно њене две кључне компаније МОЛ И МВМ су истовремено инвестирале, врло прагматично, и у све у алтернативне правце, договоре, могућности и сарадње са америчким компанијама, са Азербејџаном, Казахстаном, са својим европским суседима – каже Кокотовић.

Све у свему, напомиње она, Виктор Орбан је Петеру Мађару у наслеђе оставио јаку улогу јединог мостића који још увек спаја ЕУ и Русију и преко којег би ЕУ можда могла прећи ускоро да спаси своју енергетску сигурност и приступачност енергената.

– У таквом контексту имамо НИС и изградњу нафтовода према Србији. МОЛ има одговорност и за енергетско тржиште Словачке, Хрватске и БиХ, а структура акционара овог предузећа је врло разнолика – не постоји један доминантан акционар, тако да мислим да још увек нико не зна колика ће бити одлучност владе да мења већ донесене одлуке МОЛ-а. ЕУ, која подржава нову мађарску власт, би била срећна да преузме руску рафинерију и од ње направи декарбонизовани „хемикал и мобилити енерџи хаб – каже наша саговорница.

На питање да ли су спекулације да би после избора могло да дође и до промене у врху МОЛ-а, Кокотовић каже да што се тиче потенцијалне улоге Иштвања Копитанија, бившег Шеловог топ-менаџера, као будућег министра енергетике, то је и за МОЛ и за НИС добра вест, јер ће се неко ко је читав живот радио у нафтном сектору руководити прагматичним, више него политичким мотивима. Што се тиче АДНОК-а, мислим да они сада имају много веће проблеме које морају да решавају, а њихова улога у овом аранжману је свакако другостепена и зависи од одлука кључних актера.

И за крај, не зна се која ће струја превагнути у америчкој политичкој елити до краја године, као ни која од њих подржава новог мађарског премијера, и ту неизвесност ће апсорбовати и на потенцијалне одлуке ОФАК-а.

– Стога, да одговорим на ваше питање „да ли ће преговори око НИС-а бити прекинути”. Неће, али неће бити ни брзо завршени, јер многи елементи који су битни за одлучивање су непознати или се мењају у ходу. Да ли НИС има времена да преживљава са једномесечним дозволама – то је већ друга тема и углавном само наш проблем – закључује Кокотовић.

Како ствари стоје, ако односи Мађарска–Русија остану овакви, постоје два решења или да САД укине сасвим санкције НИС-у и он остане у руским рукама или да Србија постане већински власник.

Како Србија може да постане већински власник

Правници тврде да што се тиче права прече куповине у случају НИС-а и наше државе, треба видети да ли је тако нешто предвиђено споразумом са Русима. И да ли постоји санкција уколико се то право не испоштује, односно прекрши.

Уколико је за кршење овог права прописана санкција, онда руска страна мора да надокнади штету Србији. Ако санкција уговором о купопродаји није предвиђена, онда је лоше састављен уговор, јер у том случају Србија има право прече куповине на папиру, та тачка споразума лебди у ваздуху јер нема санкција ако се не искористи. Дакле, то је главно питање.

Право прече куповине подразумева да Руси могу да преговарају с било ким. И када постигну цену, ми можемо по тој цени да купимо од њих. Ако то нећемо, онда компанија иде ономе ко је ту цену испреговарао, каже извор „Политике”.

Дакле, ми не морамо руску страну да питамо да прво нама продају, они су дужни ако је то предвиђено уговором. Али, ако нема санкција за другу страну, онда све пада у воду.