To što Kremlj neće, kako je potvrdio portparol Dmitrij Peskov, „čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa, jer je reč o neprijateljskoj zemlji, koja podržava sankcije protiv Rusije”, preneo je Sputnik, moglo je da zazvuči kao loš znak za buduće pregovore između mađarskog MOL-a i NIS-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je međutim istog dana umirio javnost, izjavivši da je razgovarao sa predstavnicima MOL-a i da se očekuje uskoro potpisivanje sporazuma kada je reč o NIS-u. „Mi smo danas obavili razgovor sa predstavnikom MOL-a i oni očekuju uskoro sa nama potpisivanje šerholder ugovora i verujem da će biti spremni za to. Naravno, to nije lako potpisati jer tu imaju oni neke teške uslove, mi neke teške uslove za njih. U svakom slučaju, naši se tiču rada rafinerije i činjenice da ne možemo da dobijemo više obaveza nego što smo ih imali u odnosu sa Rusima. Dakle, oni imaju neke svoje zahteve, ali verujem da ćemo naći kompromisno rešenje i to rešiti”, rekao je Vučić za RTS. Kako je dodao, opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbima, tako i sa ruskim partnerom onako kako se razgovaralo u prethodnom periodu i da se završi to. Podsetio je da je rok za postizanje sporazuma produžen do 22. maja, a da do 17. aprila imamo licencu za rad rafinerije.

Na pitanje da li treba da brinemo za sudbinu NIS-a u datim okolnostima, budući da je više od godinu dana pod sankcijama i da je pitanje koliko još može da izdrži da u datim okolnostima posluje, Nadežda Kokotović, direktor Briselskog kluba za energetiku, kaže za „Politiku” da u procesu prodaje ili, bolje rečeno, ustupanja NIS-a na upravljanje (jer ne znamo kako će se izvršiti plaćanje), četiri strane moraju biti zadovoljene: ruska, mađarska, američka i srpska. Dolaskom nove vlasti u Mađarskoj, pojavila se i peta – briselska.

Zvanična Moskva za sada daje kartblanš budućem mađarskom premijeru za nastavak dijaloga kao da se ništa nije desilo. Ruski analitičari smatraju da Mađari nisu želeli toliko promenu spoljnopolitičkog kursa, koliko odlazak samog Viktora Orbana. Peter Mađar je već izjavio da se zalaže za pragmatičan pristup energetskoj saradnji sa Rusijom. Ova saradnja ima mnogo strateških elemenata, bitnih za Mađarsku, za evropsko-ruske odnose, a posredno i za nas.

– Prvi element je 15-ogodišnji ugovor za snabdevanje gasom sa „Gaspromom” za koji je Mađar rekao da će se možda morati ponovo razmotriti. Ugovor važi do 2036, a u slučaju jednostranog prekida stavlja Mađarsku pod rizik od ruskih tužbi. Mađarska je , zbog nelegalnosti, podnela i tužbu protiv Uredbe EU o postepenom ukidanju isporuka ruskog gasa koja je stupila na snagu ove godine. Uloga Mađarske je možda i najbitnija po ovom pitanju, jer je ova zemlja jedini (uslovno) veliki potrošač u Centralnoj Evropi koji održava stratešku važnost „Turskog toka” i za Evropu i za „Gasprom”. Otkako je počeo ormuski rat postalo je jasno da Evropa teško da može da se odrekne i tih količina gasa. Juče se i generalni direktor italijanske naftne kompanije ENI javno založio za to da EU ukine tu čuvenu uredbu – objašnjava Kokotović.

Drugi bitan element je, ističe, izgradnja nuklearne elektrane „Pakš 2” od strane „Rosatoma”, koja je već u toku (i to uz ruski kredit od 10 milijardi evra) i koja se ne može tek tako prekinuti ili se promeniti izvođač. Ovaj projekat će Mađarsku jako približiti evropskim ciljevima vezanim za dekarbonizaciju. Paralelno, Mađarska je potpisala i ugovor sa američkim „Wastinghousom” o snabdevanju nuklearnim gorivom. Treći segment je sličan gasnom, a to je naftovod „Družba”, koji je opet ostao jedini funkcionalan krak za isporuku ruske nafte u Evropu i kao takav ima veliki dugoročni strateški značaj za obe strane. Ruski „Lukoil” ima do novembra 2026 licencu da isporučuje naftu Mađarskoj, a novi premijer je rekao da nema nameru da odustaje od ruske nafte.

Četvrto je mađarski potencijalni veto na 20. paket sankcija protiv Rusije, kao i njena pozicija u vezi sa članstvom Ukrajine u EU, pružanje finansijske pomoći na Savetu EU.

– Ruska strana će sigurno uzimati u obzir celi kompleks energetske saradnje sa ovom zemljom. Vrlo je indikativna izjava Mađara da treba skinuti sankcije prema Rusiji, čim se završi konflikt sa Ukrajinom. On je već pokazao da može donositi solomonske odluke, poput one da neće blokirati kredit EU za Ukrajinu, ali neće ni učestvovati u njegovom finansiranju. Ovakva politika je karakteristična za Mađarsku, iako je proteklih burnih meseci moglo izgledati da je Mađarska isključivo orijentisana na ruske energente, ova zemlja, odnosno njene dve ključne kompanije MOL I MVM su istovremeno investirale, vrlo pragmatično, i u sve u alternativne pravce, dogovore, mogućnosti i saradnje sa američkim kompanijama, sa Azerbejdžanom, Kazahstanom, sa svojim evropskim susedima – kaže Kokotović.

Sve u svemu, napominje ona, Viktor Orban je Peteru Mađaru u nasleđe ostavio jaku ulogu jedinog mostića koji još uvek spaja EU i Rusiju i preko kojeg bi EU možda mogla preći uskoro da spasi svoju energetsku sigurnost i pristupačnost energenata.

– U takvom kontekstu imamo NIS i izgradnju naftovoda prema Srbiji. MOL ima odgovornost i za energetsko tržište Slovačke, Hrvatske i BiH, a struktura akcionara ovog preduzeća je vrlo raznolika – ne postoji jedan dominantan akcionar, tako da mislim da još uvek niko ne zna kolika će biti odlučnost vlade da menja već donesene odluke MOL-a. EU, koja podržava novu mađarsku vlast, bi bila srećna da preuzme rusku rafineriju i od nje napravi dekarbonizovani „hemikal i mobiliti enerdži hab – kaže naša sagovornica.

Na pitanje da li su spekulacije da bi posle izbora moglo da dođe i do promene u vrhu MOL-a, Kokotović kaže da što se tiče potencijalne uloge Ištvanja Kopitanija, bivšeg Šelovog top-menadžera, kao budućeg ministra energetike, to je i za MOL i za NIS dobra vest, jer će se neko ko je čitav život radio u naftnom sektoru rukovoditi pragmatičnim, više nego političkim motivima. Što se tiče ADNOK-a, mislim da oni sada imaju mnogo veće probleme koje moraju da rešavaju, a njihova uloga u ovom aranžmanu je svakako drugostepena i zavisi od odluka ključnih aktera.

I za kraj, ne zna se koja će struja prevagnuti u američkoj političkoj eliti do kraja godine, kao ni koja od njih podržava novog mađarskog premijera, i tu neizvesnost će apsorbovati i na potencijalne odluke OFAK-a.

– Stoga, da odgovorim na vaše pitanje „da li će pregovori oko NIS-a biti prekinuti”. Neće, ali neće biti ni brzo završeni, jer mnogi elementi koji su bitni za odlučivanje su nepoznati ili se menjaju u hodu. Da li NIS ima vremena da preživljava sa jednomesečnim dozvolama – to je već druga tema i uglavnom samo naš problem – zaključuje Kokotović.

Kako stvari stoje, ako odnosi Mađarska–Rusija ostanu ovakvi, postoje dva rešenja ili da SAD ukine sasvim sankcije NIS-u i on ostane u ruskim rukama ili da Srbija postane većinski vlasnik.

Kako Srbija može da postane većinski vlasnik

Pravnici tvrde da što se tiče prava preče kupovine u slučaju NIS-a i naše države, treba videti da li je tako nešto predviđeno sporazumom sa Rusima. I da li postoji sankcija ukoliko se to pravo ne ispoštuje, odnosno prekrši.

Ukoliko je za kršenje ovog prava propisana sankcija, onda ruska strana mora da nadoknadi štetu Srbiji. Ako sankcija ugovorom o kupoprodaji nije predviđena, onda je loše sastavljen ugovor, jer u tom slučaju Srbija ima pravo preče kupovine na papiru, ta tačka sporazuma lebdi u vazduhu jer nema sankcija ako se ne iskoristi. Dakle, to je glavno pitanje.

Pravo preče kupovine podrazumeva da Rusi mogu da pregovaraju s bilo kim. I kada postignu cenu, mi možemo po toj ceni da kupimo od njih. Ako to nećemo, onda kompanija ide onome ko je tu cenu ispregovarao, kaže izvor „Politike”.

Dakle, mi ne moramo rusku stranu da pitamo da prvo nama prodaju, oni su dužni ako je to predviđeno ugovorom. Ali, ako nema sankcija za drugu stranu, onda sve pada u vodu.