Видео надзор

Све чешће срећемо натписе Објекат је под видео надзором. На тај начин штите се мењачнице, банке, велике самопослуге, али и друге установе. Чак и неки базени који су били отворени за нудисте имају тај систем заштите.

Данас скоро свака основна или средња школа у Београду има уграђен систем за видео надзор. Директори кажу да савремена технологија даје резултате. У последње две године је опао број ђачких инцидената, а у понеким образовним установама чак није било ниједног разбијеног прозора или непожељног окупљања у школском дворишту. Обично се поставља десетак или више камера које снимају дешавања у дворишту, ходницима и посебно угроженим местима.

Све је више и озбиљних захтева да се превентивно делује и на возаче који јуре кривудавим и несигурним путевима. Успостављање видео надзора на путевима и у градовима Србије би, по мишљењу многих, смањило број саобраћајних несрећа са трагичним последицама.

Данас се на Интернету може наћи много оглашивача опреме за противпожарну и противпровалну заштиту, међу којима смо приметили и оглас који нуди контролу објеката, пословног простора, канцеларија, станова, кућа и викендица – путем мобилног телефона.

„Слике и звук долазе са удаљених локација на ваш мобилни апарат, а уређај ради самостално без потребе за кабловима и интернет-линком, руковање је једноставно путем СМС-а”. 

Има и специјалних понуда са поруком „будите корак испред свих…” у којима се потрошачима нуде производи достојни најбољих шпијунских филмова, од најједноставнијих – са камерама у шпијункама, детекторима покрета или дима, па до микрокамера инсталираних у одевне предмете или хемијске оловке.

Од десет евра па навише

Видео надзорни систем као начин заштите и превенције у последњих неколико година има све масовнију употребу. Са падом цена опреме, та технологија налази примену у различитим условима, од превенције крађе и осталих преступа до контроле радника.  

(/slika2)Један од добрих познавалаца нашег тржишта је Вукашин Тодоровић из Земуна, који је „ушао у посао” још пре двадесетак година, а данас има фирму која се бави велепродајом уређаја за надзор.

За лаике, објашњава Тодоровић, постоје жичани и бежични системи – бежични су лакши за уградњу, али су скупљи од жичаних.

Цене на нашем тржишту различитих сензора и сличних справица за заштиту од пожара или крађа крећу се од десетак евра па навише. Много тога се може набавити за педесет евра. Толико кошта и систем класичне телефонске дојаве: кад уређај алармира да је простор угрожен, систем телефонске дојаве бира задате бројевеи јавља власнику стана или комшијама да долази опасност од провалника, пожара…

Наведени систем се не може везати са полицијом, али постоје приватне специјализоване службе за брзе интервенције које реагују на телефонски позив.

Противпровални сензори коштају од 10 до 30 евра. Најскупљи су они који штите двориште а неосетљиви су на кућне љубимце до 40 килограма, чиме се избегавају лажне узбуне које нису пријатне ни за комшије. Када се аларм једном активира више се не може искључити, чак и ако лопови пресеку жице или униште кућиште. Једном дата команда се не може повући јер аларм има и сопствено напајање а колико ће сирена бити активна зависи од тога како је програмирана. Њен завијајући тон може да траје тридесет секунди, пет минута, пола сата, па чак и неколико часова.

Постоје и инфрацрвени сензори, микроталасни, дигитални, заштићени од радиофреквентних и електромагнетних сметњи, сензори за касе и сефове са пет нивоа осетљивости, затим сензори за откривање загађења, угљен-моноксида или земног гаса, као и они осетљиви на воду. Ови последњи се, по речима нашег саговорника, уграђују на сплавовима.

За мењачнице или банке подесни су ножни тастери за тиху дојаву чуварској служби, који не активирају сирену. Инсталирају се и нагазне фолије које се укључе на додир колена када група провалника затражи новац.

Камера шпијунке

Посебна врста сензора јесу такозване баријере које се користе за обезбеђење дворишта. Постављају се на углове имања или фабричког круга да би се покрила цела површина заштићене зоне.

(/slika3)Сви жичани системи, каже Тодоровић, постоје и у бежичној варијанти. Мале камере су постале познате јер су годинама основни елемент видео заштите. Раније су биле са црно-белом сликом, а сада су у боји. Камере шпијунке уграђују се у врата уместо шпијунке, а слика се прати на телевизору (на АВ излазу). Међутим, ако деца воле да гледају цртане филмове, боље је купити монитор, посебно ако је ризик повећан, јер се на монитору слика може одмах видети чим неко позвони на вратима. Камера шпијунка покрива угао од 160 степени, па наш саговорник саветује као бољу варијанту уградњу камере у ходнику иза врата.

Минијатурне камере (три пута три центиметра) могу да се уграде у уметничке слике на зиду, у дозне или у противпожарни сензор на плафону.

Наравно, треба пазити и да свакодневни живот не претворимо у параноју и свеопште надзирање свега и свачега.И то може постати врло опасна тековина појефтињења система за надзирање.