Video nadzor

Sve češće srećemo natpise Objekat je pod video nadzorom. Na taj način štite se menjačnice, banke, velike samoposluge, ali i druge ustanove. Čak i neki bazeni koji su bili otvoreni za nudiste imaju taj sistem zaštite.

Danas skoro svaka osnovna ili srednja škola u Beogradu ima ugrađen sistem za video nadzor. Direktori kažu da savremena tehnologija daje rezultate. U poslednje dve godine je opao broj đačkih incidenata, a u ponekim obrazovnim ustanovama čak nije bilo nijednog razbijenog prozora ili nepoželjnog okupljanja u školskom dvorištu. Obično se postavlja desetak ili više kamera koje snimaju dešavanja u dvorištu, hodnicima i posebno ugroženim mestima.

Sve je više i ozbiljnih zahteva da se preventivno deluje i na vozače koji jure krivudavim i nesigurnim putevima. Uspostavljanje video nadzora na putevima i u gradovima Srbije bi, po mišljenju mnogih, smanjilo broj saobraćajnih nesreća sa tragičnim posledicama.

Danas se na Internetu može naći mnogo oglašivača opreme za protivpožarnu i protivprovalnu zaštitu, među kojima smo primetili i oglas koji nudi kontrolu objekata, poslovnog prostora, kancelarija, stanova, kuća i vikendica – putem mobilnog telefona.

„Slike i zvuk dolaze sa udaljenih lokacija na vaš mobilni aparat, a uređaj radi samostalno bez potrebe za kablovima i internet-linkom, rukovanje je jednostavno putem SMS-a”. 

Ima i specijalnih ponuda sa porukom „budite korak ispred svih…” u kojima se potrošačima nude proizvodi dostojni najboljih špijunskih filmova, od najjednostavnijih – sa kamerama u špijunkama, detektorima pokreta ili dima, pa do mikrokamera instaliranih u odevne predmete ili hemijske olovke.

Od deset evra pa naviše

Video nadzorni sistem kao način zaštite i prevencije u poslednjih nekoliko godina ima sve masovniju upotrebu. Sa padom cena opreme, ta tehnologija nalazi primenu u različitim uslovima, od prevencije krađe i ostalih prestupa do kontrole radnika.  

(/slika2)Jedan od dobrih poznavalaca našeg tržišta je Vukašin Todorović iz Zemuna, koji je „ušao u posao” još pre dvadesetak godina, a danas ima firmu koja se bavi veleprodajom uređaja za nadzor.

Za laike, objašnjava Todorović, postoje žičani i bežični sistemi – bežični su lakši za ugradnju, ali su skuplji od žičanih.

Cene na našem tržištu različitih senzora i sličnih spravica za zaštitu od požara ili krađa kreću se od desetak evra pa naviše. Mnogo toga se može nabaviti za pedeset evra. Toliko košta i sistem klasične telefonske dojave: kad uređaj alarmira da je prostor ugrožen, sistem telefonske dojave bira zadate brojevei javlja vlasniku stana ili komšijama da dolazi opasnost od provalnika, požara…

Navedeni sistem se ne može vezati sa policijom, ali postoje privatne specijalizovane službe za brze intervencije koje reaguju na telefonski poziv.

Protivprovalni senzori koštaju od 10 do 30 evra. Najskuplji su oni koji štite dvorište a neosetljivi su na kućne ljubimce do 40 kilograma, čime se izbegavaju lažne uzbune koje nisu prijatne ni za komšije. Kada se alarm jednom aktivira više se ne može isključiti, čak i ako lopovi preseku žice ili unište kućište. Jednom data komanda se ne može povući jer alarm ima i sopstveno napajanje a koliko će sirena biti aktivna zavisi od toga kako je programirana. Njen zavijajući ton može da traje trideset sekundi, pet minuta, pola sata, pa čak i nekoliko časova.

Postoje i infracrveni senzori, mikrotalasni, digitalni, zaštićeni od radiofrekventnih i elektromagnetnih smetnji, senzori za kase i sefove sa pet nivoa osetljivosti, zatim senzori za otkrivanje zagađenja, ugljen-monoksida ili zemnog gasa, kao i oni osetljivi na vodu. Ovi poslednji se, po rečima našeg sagovornika, ugrađuju na splavovima.

Za menjačnice ili banke podesni su nožni tasteri za tihu dojavu čuvarskoj službi, koji ne aktiviraju sirenu. Instaliraju se i nagazne folije koje se uključe na dodir kolena kada grupa provalnika zatraži novac.

Kamera špijunke

Posebna vrsta senzora jesu takozvane barijere koje se koriste za obezbeđenje dvorišta. Postavljaju se na uglove imanja ili fabričkog kruga da bi se pokrila cela površina zaštićene zone.

(/slika3)Svi žičani sistemi, kaže Todorović, postoje i u bežičnoj varijanti. Male kamere su postale poznate jer su godinama osnovni element video zaštite. Ranije su bile sa crno-belom slikom, a sada su u boji. Kamere špijunke ugrađuju se u vrata umesto špijunke, a slika se prati na televizoru (na AV izlazu). Međutim, ako deca vole da gledaju crtane filmove, bolje je kupiti monitor, posebno ako je rizik povećan, jer se na monitoru slika može odmah videti čim neko pozvoni na vratima. Kamera špijunka pokriva ugao od 160 stepeni, pa naš sagovornik savetuje kao bolju varijantu ugradnju kamere u hodniku iza vrata.

Minijaturne kamere (tri puta tri centimetra) mogu da se ugrade u umetničke slike na zidu, u dozne ili u protivpožarni senzor na plafonu.

Naravno, treba paziti i da svakodnevni život ne pretvorimo u paranoju i sveopšte nadziranje svega i svačega.I to može postati vrlo opasna tekovina pojeftinjenja sistema za nadziranje.