Од Петера Мађара грађани очекују брзе реформе

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Бу­дим­пе­шта – На­кон убе­дљи­ве по­бе­де стран­ке Ти­са на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма, Ма­ђар­ска се су­о­ча­ва с из­у­зет­но зах­тев­ним и вре­мен­ски огра­ни­че­ним про­це­сом пре­у­зи­ма­ња вла­сти и оче­ки­ва­ном про­ме­ном по­сто­је­ћег ин­сти­ту­ци­о­нал­ног окви­ра. Ка­ко се оче­ку­је, тран­зи­ци­ја ће се од­ви­ја­ти под сна­жним при­ти­ском ро­ко­ва ко­ји до­ла­зе ка­ко из уну­тра­шњег си­сте­ма, та­ко и из Европ­ске уни­је.

Пре­ма устав­ним про­це­ду­ра­ма, но­ва вла­да мо­ра би­ти фор­мал­но кон­сти­ту­и­са­на у крат­ком ро­ку на­кон об­ја­вљи­ва­ња ко­нач­них из­бор­них ре­зул­та­та, што зна­чи да ће Пе­тер Ма­ђар и ње­гов тим већ у на­ред­ним не­де­ља­ма мо­ра­ти да пре­у­зму кон­тро­лу над кључ­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. Ме­ђу­тим, чи­ни се да иза­зов ни­је са­мо у фор­ми­ра­њу ка­би­не­та, већ у бр­зи­ни ко­јом ће но­ва власт мо­ћи да по­кре­не су­штин­ске ре­фор­ме. Вре­ме је огра­ни­че­но, а оче­ки­ва­ња, и до­ма­ћа и европ­ска, из­у­зет­но ви­со­ка.

Нај­кри­тич­ни­ји рок ве­зан је за крај ав­гу­ста, до ка­да Ма­ђар­ска мо­ра да ис­пу­ни чи­тав низ усло­ва ка­ко би до­би­ла при­ступ сред­стви­ма из европ­ског Фон­да за опо­ра­вак. Реч је о ви­ше од 10 ми­ли­јар­ди евра ко­је су већ го­ди­на­ма бло­ки­ра­не због спо­ро­ва око вла­да­ви­не пра­ва. Да би та сред­ства по­ста­ла до­ступ­на, но­ва вла­да мо­ра да ис­пу­ни 27 кључ­них кри­те­ри­ју­ма ко­ји се од­но­се на бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, тран­спа­рент­ност јав­них на­бав­ки и не­за­ви­сност пра­во­су­ђа.

„Ово је прак­тич­но тр­ка с вре­ме­ном”, оце­њу­је еко­ном­ски ана­ли­ти­чар Пе­тер Хор­ват, до­да­ју­ћи да „ни­јед­на вла­да у мо­дер­ној ма­ђар­ској исто­ри­ји ни­је има­ла та­ко кра­так рок да спро­ве­де та­ко ду­бо­ке ре­фор­ме”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, сва­ки ме­сец ка­шње­ња знат­но сма­њу­је шан­се да зе­мља ис­ко­ри­сти рас­по­ло­жи­ва сред­ства пре не­го што про­грам ис­тек­не кра­јем го­ди­не.

Па­ра­лел­но с тим, но­ва власт мо­ра да се из­бо­ри с ин­сти­ту­ци­о­нал­ним на­сле­ђем прет­ход­ног си­сте­ма. Мно­ге кључ­не по­зи­ци­је, од пра­во­су­ђа до ре­гу­ла­тор­них те­ла, и да­ље су по­пу­ње­не функ­ци­о­не­ри­ма бли­ским бив­шој вла­сти, чи­ји ман­да­ти тра­ју углав­ном по де­се­так го­ди­на. То зна­чи да ће и нај­јед­но­став­ни­је ре­фор­ме зах­те­ва­ти не са­мо по­ли­тич­ку во­љу, већ и прав­ну пре­ци­зност ка­ко би се из­бе­гле бло­ка­де.

Из Европ­ске ко­ми­си­је по­ру­чу­ју да су спрем­ни за са­рад­њу, али на­гла­ша­ва­ју да не­ће би­ти ауто­мат­ског де­бло­ки­ра­ња сред­ста­ва.

„Оче­ку­је­мо кон­крет­не ко­ра­ке у крат­ком ро­ку, по­себ­но у обла­сти­ма ко­је су већ де­фи­ни­са­не као при­о­ри­тет­не”, из­ја­вио је не­и­ме­но­ва­ни ви­со­ки зва­нич­ник Ко­ми­си­је у Бри­се­лу, пре­но­се ме­ди­ји у Бу­дим­пе­шти. До­дао је да ће на­пре­дак би­ти оце­њи­ван у ре­ал­ном вре­ме­ну, што до­дат­но по­ја­ча­ва при­ти­сак на но­ву вла­ду.

По­ли­тич­ки ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да је упра­во тем­по пре­у­зи­ма­ња вла­сти кључ­ни фак­тор ко­ји ће од­ре­ди­ти успех чи­та­вог про­це­са.

„Ма­ђар не­ма лук­суз по­сте­пе­не кон­со­ли­да­ци­је вла­сти. Он мо­ра исто­вре­ме­но да гра­ди но­ви си­стем и де­мон­ти­ра ста­ри, и то у ро­ку од не­ко­ли­ко ме­се­ци”, на­во­ди про­фе­сор по­ли­тич­ких на­у­ка на ЕЛ­ТЕ уни­вер­зи­те­ту Иштван Нађ.

По­се­бан иза­зов, по ње­го­вим ре­чи­ма, пред­ста­вља и по­тре­ба за бр­зим за­ко­но­дав­ним ак­тив­но­сти­ма. С дво­тре­ћин­ским уде­лом, но­ва пар­ла­мен­тар­на ве­ћи­на има фор­мал­ну мо­гућ­ност да ме­ња кључ­не за­ко­не, па чак и Устав. Ме­ђу­тим, сва­ка од­лу­ка мо­ра би­ти па­жљи­во тем­пи­ра­на ка­ко би се укло­пи­ла у европ­ске ро­ко­ве и усло­ве за фи­нан­сиј­ску по­др­шку.

У том кон­тек­сту, пр­ви по­те­зи но­ве вла­де би­ће па­жљи­во пра­ће­ни не са­мо у Бри­се­лу, већ и на фи­нан­сиј­ским тр­жи­шти­ма. Ин­ве­сти­то­ри већ сиг­на­ли­зи­ра­ју да оче­ку­ју бр­зе и ја­сне ко­ра­ке ка ста­би­ли­за­ци­ји ин­сти­ту­ци­ја и ја­ча­њу прав­не си­гур­но­сти.

„Ис­ку­ства дру­гих зе­ма­ља по­ка­зу­ју да је по­чет­на фа­за тран­зи­ци­је пре­суд­на. Уко­ли­ко се про­пу­сте кључ­ни ро­ко­ви, ка­сни­је ис­прав­ке су знат­но те­же и по­ли­тич­ки ску­пље. Упра­во за­то се у ди­пло­мат­ским кру­го­ви­ма све че­шће го­во­ри о пр­вих сто да­на као о пе­ри­о­ду ко­ји ће од­ре­ди­ти не са­мо суд­би­ну вла­де Пе­те­ра Ма­ђа­ра, већ и ду­го­роч­ни пра­вац Ма­ђар­ске”, оце­њу­је Нађ.

До­дат­ни при­ти­сак до­ла­зи и из уну­тра­шњег по­ли­тич­ког ка­лен­да­ра. Оче­ку­је се да но­ви пар­ла­мент у нај­кра­ћем ро­ку усво­ји па­кет хит­них за­ко­на ко­ји би омо­гу­ћи­ли по­кре­та­ње ан­ти­ко­руп­циј­ских ис­тра­га и ре­ви­зи­ју спор­них уго­во­ра из прет­ход­ног пе­ри­о­да. Исто­вре­ме­но, но­ва вла­да ће мо­ра­ти да ус­по­ста­ви функ­ци­о­нал­ну са­рад­њу с ин­сти­ту­ци­ја­ма ко­је још ни­су под ње­ном кон­тро­лом, што до­дат­но ком­пли­ку­је ди­на­ми­ку до­но­ше­ња од­лу­ка.

Пре­ма оце­ни прав­не екс­перт­ки­ње Еве Тот, „би­ће кључ­но да сва­ки ко­рак бу­де прав­но одр­жив, јер би у су­прот­ном мо­гао да бу­де обо­рен пред су­до­ви­ма, што би до­ве­ло до но­вих ка­шње­ња”. Она до­да­је да ће упра­во ква­ли­тет за­кон­ских ре­ше­ња од­ре­ди­ти да ли ће ре­фор­ме би­ти трај­не или са­мо при­вре­ме­не.

Не тре­ба за­не­ма­ри­ти ни дру­штве­ни аспект тран­зи­ци­је. Гра­ђа­ни оче­ку­ју бр­за по­бољ­ша­ња жи­вот­ног стан­дар­да, али еко­ном­ски ефек­ти ре­фор­ми не­ће би­ти тре­нут­ни. Упра­во ту се кри­је по­тен­ци­јал­ни ри­зик за но­ву власт, уко­ли­ко из­о­ста­ну бр­зи ре­зул­та­ти, по­ли­тич­ка по­др­шка мо­же по­че­ти да опа­да и пре не­го што ре­фор­ме да­ју кон­крет­не ефек­те, на­гла­ша­ва Ева Тот.

Че­ка се на пред­сед­ни­ка да са­зо­ве сед­ни­цу пар­ла­мен­та

По­сту­пак кон­сти­ту­и­са­ња но­вог са­зи­ва ма­ђар­ског пар­ла­мен­та од­ви­ја се по Уста­вом утвр­ђе­ном ре­до­сле­ду ко­ра­ка, у ко­ји­ма кључ­ну по­чет­ну уло­гу има пред­сед­ник др­жа­ве Та­маш Шу­љок. Он је ду­жан да у ро­ку од нај­ви­ше 30 да­на од про­гла­ше­ња ко­нач­них из­бор­них ре­зул­та­та са­зо­ве пр­ву сед­ни­цу пар­ла­мен­та, на ко­јој по­сла­ни­ци по­ла­жу за­кле­тву, би­ра се пред­сед­ник скуп­шти­не и пар­ла­мент фор­мал­но по­чи­ње са ра­дом. На­кон то­га, пред­сед­ник пред­ла­же кан­ди­да­та за пре­ми­је­ра, што ће у овом слу­ча­ју би­ти ли­дер по­бед­нич­ке ве­ћи­не Пе­тер Ма­ђар, а пар­ла­мент га би­ра про­стом ве­ћи­ном гла­со­ва, по­сле че­га сле­ди и фор­мал­но име­но­ва­ње вла­де. Уко­ли­ко Ти­са бу­де има­ла дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну, про­цес фор­ми­ра­ња вла­сти мо­же би­ти ве­о­ма брз, а но­ва ве­ћи­на до­би­ја и мо­гућ­ност да ме­ња Устав и кључ­не за­ко­не.

Иако пред­сед­ник др­жа­ве има зна­чај­ну фор­мал­ну уло­гу у овим ко­ра­ци­ма, ње­го­ва ствар­на по­ли­тич­ка моћ је огра­ни­че­на у усло­ви­ма сна­жне пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не. Те­о­риј­ски, но­ви пар­ла­мент мо­же по­кре­ну­ти и по­сту­пак ње­го­ве сме­не, али са­мо ако по­сто­ји основ, од­но­сно до­каз да је пре­кр­шио Устав или за­кон. Да би био по­кре­нут про­цес сме­не пред­сед­ни­ка нео­п­ход­на је ини­ци­ја­ти­ва нај­ма­ње јед­не пе­ти­не по­сла­ни­ка. Од­лу­ку пар­ла­мент тре­ба да до­не­се дво­тре­ћин­ском ве­ћи­ном и на кра­ју је нео­п­ход­на ко­нач­на оце­на Устав­ног су­да. Иако би Ти­са, уко­ли­ко бу­де има­ла ква­ли­фи­ко­ва­ну ве­ћи­ну, мо­гла да обез­бе­ди по­треб­не гла­со­ве за по­кре­та­ње по­ступ­ка, у прак­си је сме­на пред­сед­ни­ка рет­ка и по­ли­тич­ки осе­тљи­ва ме­ра, па су ре­ал­ни­је оп­ци­је да пред­сед­ник оста­не на функ­ци­ји до ис­те­ка ман­да­та или да, у слу­ча­ју ја­чег по­ли­тич­ког при­ти­ска, сам под­не­се остав­ку.