Апсурди војних акција

Од нашег специјалног извештача
Берлин, 11. фебруара – Фестивалску средишницу обележило је неколико малих, независних дела, међу којима је и дебитантски филм немачке редитељке Марен Аде „Сви други”. Филм прати млади пар на летовању у Сардинији чија се идилична веза опасно пољуља када у летовалишту срећу колегу са посла, који је много успешнији од њих. Стилски дотеран, драматуршки утегнут мали филм, освежен детаљима из менталитета данашњих 30-годишњака који трагају за својом економском срећом, којим млада ауторка наговештава нова струјања у немачком филму.

Повољан утисак оставио је и „Гласник” израелско-америчког редитеља Орена Мовермана, који је много више од типичне приче о посттрауматским проблемима повратника из ирачког рата, које су толико честе у кинематографији САД последњих година. Филмски јунак (Бен Фостер) добија нову дужност – да обилази породице погинулих војника и обавештава их да им је дете страдало у рату. Његов ментор је такође ратни ветеран, лечени алкохоличар и потпуни лудак (Вуди Харлесон), а њихова заједничка немила мисија претвориће се у прилично оштру драму о апсурдима милитаризма, војних акција, о рату и како га „стећи”, уз увођење оптимистичне љубавне приче негде у другом делу, због чега је „Гласник” испраћен громким аплаузом одобравања.

И филм „Лондонска река” алжирско-француског редитеља Рашида Бушареба, веома је топло примљен у Берлину. Ова мозаичка драма са једном од горућих тема данашњице – тероризмом и ратом против терора као својим основним тематским одредиштем, прати једну британску мајку (Бренда Блетин) и афричког оца (Сотигуји Куате) у потрази за децом несталом током бомбашких напада у лондонском метроу 2005. године. Иако споријег ритма него што то захтева оваква врста приче, Бушаребов филм плени емоцијама и поштеним намерама па га је лако заволети.

У конкуренцији је приказан и кинески филм „Заувек опчињен” славног Чена Кајгеа, који се дуго после „Моје драге конкубине” поново вратио пекиншкој опери, и то кроз биографску сторију о Меи Ланфангу (1894–1961), певачу који је стекао статус звезде свог доба певајући улоге жена, а статус националног патриотског симбола, када је одбио да пева за јапанске окупаторе. Кајгеова двочасовна филмска историја и традиција кинеске опере плени детаљима у сценографији и костимима, раскоши у сваком продукцијском елементу, мелодрамским излетима и сигурном режијом. Захваљујући свему томе, „Заувек опчињен” издиже се изнад граница кинеске патриотско-глорификујуће приче.

Амерички филм „Тајни живот Пипе Ли”, редитељке и књижевнице Ребеке Милер, ћерке Артура Милера, до Берлинала је довео неке од најблиставијих америчких звезда – Робин Рајт Пен и Кијану Ривса (у филму играју и Ален Аркин и Џулијан Мур), али ни то није много допринело да се утисак о овом мистификаторском филму побољша. Милерова је заправо екранизовала свој истоимени роман, љубоморно се придржавајући предлошка. Прича о педесетогодишњој жени која живи са старијим мужем интелектуалцем и сумња да губи разум, распреда о типичним проблемима Американаца у трећем добу и не доноси ништа значајно за шта би се гледалац везао.

Насупрот овом, нови филм британског мајстора режије Стивена Фрирса „Шери”, са изврсном Мишел Фајфер у главној улози, сигурно се може уврстити у хитове наступајуће биоскопске сезоне. Виспрено срочен и динамичан Фрирсов филм заслужује већу пажњу па ће му бити посвећено више редова у сутрашњем наставку берлинских критичких приказа.

Дубравка Лакић

-------------------------------------------------------

„Златна камера” за стогодишњака

Легендарни португалски редитељ Маноел де Оливеира који је недавно напунио 100 година, стигао је до 59. Берлинског фестивала како би представио свој нови филм „Ексцентричности плавуше” и примио „Златну камеру” за животно дело! Најстарији живи редитељ и свакако најактивнији аутор у читавој историји светског филма, бројној публици која га је испратила готово получасовним овацијама, захвалио је уз подсећање да не би био још увек жив да стално не снима филмове. Подсећања ради, Маноел де Оливеира имао је свој редитељски деби још 1931. године са немим филмом „Рад на реци Дуоро”...