Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Елтим” затворио радње због дугова

„Елтим” затворио радње због дугова

Због блокираног рачуна и дуга од око 1,7 милијарди динара, компанија „Елтим” је претходних дана испразнила своје радње. Са полица је повучена техничка роба, на више од 30 радњи је стављен катанац, а будућност једног од највећих дистрибутера техничке робе и око 370 радника у овом тренутку потпуно је неизвесна. Затворене су и радње у Робним кућама „Београд” у које је овај трговац техничком робом од Нове године ушао врло амбициозно.

Да ли је ово први трговац који плаћа данак светске економске кризе или је реч о презадужености која је у овим приликама превелико бреме и за крупне играче? У овом предузећу у коме је јуче одржан састанак са запосленима кажу да се о пропасти „Елтима” још не може говорити, као и да су радње испражњене да им роба не би била заплењена.

– Рачун је блокиран због доспелих и недоспелих обавеза. Када је једна банка пустила блокаду учиниле су то и остале. Ипак, очекујем да ћемо до петка разговарати са представницима банака о репрограмирању дуга и тада ћемо знати више детаља – каже Здравко Ђурановић, комерцијални директор „Елтима”, рачунајући, како каже, на разумевање банака.

По његовим речима, радницима је предочена ситуација и још се не зна сигурно да ли остају без посла. На питање зашто су испразнили објекте, Ђурановић каже да су то урадили по налогу директора и да су у свим њиховим радњама остале фискалне касе и полице.

– Уколико се договоримо са банкама, „Елтим” наставља да ради – каже Ђурановић.

Готово све велике банке су повериоци „Елтима”. Многе од њих су се обезбедиле хипотекама. Реч је о објектима у власништву „Елтима”, али не и продавницама, јер су оне углавном у закупљеном простору. Према незваничним информацијама, рачун је блокиран због доспелих а неплаћених рата кредита.

– Не знам колико је реално очекивати да се репрограмира оволики дуг. Највећа је опасност када компанија узима скупе краткорочне кредите и то за исплату зарада. Мислим да је то био случај и са „Елтимом” – каже менаџер једне банке која такође потражује новац од ове компаније.

Као предузеће за трговину апаратима за домаћинство, „Елтим” послује од 1998. године. До 2005. отворио је само пет радњи у којима се продавала роба свих великих светских произвођача. Ланац је нагло почео да се шири и само у Београду је имао 11 објеката, а у Србији 34 радње техничке робе. „Елтим” је и већински власник предузећа „Стаклопан”. Рачун и овог предузећа је блокиран и то због дуга од око 600 милиона динара. „Елтим” је пре четири године финансирао изградњу пословног простора од око две хиљаде квадрата управо за „Стаклопан”.

После вести да је „Елтим”, као највећи дистрибутер техничке робе, дошао на руб пропасти, постављено је питање да ли је финансијска криза стигла међу трговце беле технике и кућне електронике. Економисти, али и велики трговци су још раније упозоравали да ће се ефекти видети најпре на техничкој роби, јер се увек штеди на производима који су луксуз. И у радњама техничке робе су још пре Нове године упозоравали да се све мање купује и то углавном ствари које су неопходне домаћинству, као нова веш-машина, шпорет и ситнији уређаји који нису превелик трошак за кућни буџет.

Ипак, у трговинама техничком робом јуче нису потврдили да је ситуација баш таква. Власник „Техноманије” Слободан Шијан каже да је промет у њиховим радњама у јануару ове у односу на исти период прошле године удвостручен, као и да су од октобра прошле године примили нових 50 радника.

– Пример „Елтима” није слика целог тржишта. Нисмо приметили да људи мање купују, а и пословни подаци говоре да је стање редовно. И даље се трудимо да изађемо у сусрет потрошачима ценама и условима плаћања – каже Шијан.

Никакве промене нису приметили ни у „Мегастору” и „Техномаксу” који покривају углавном тржиште Београда, а трговци техничком робом у главном граду кажу да продаја иде као и до сада.

Коментари102
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.