Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Мерц признао

Немачки канцелар не верује да ће нуклеарке спасти Немачку

Немачка платила цену одлуке о гашењу нуклеарки
Немачки канцелар не верује да ће нуклеарке спасти Немачку
Фридрих Мерц - ФОТО (EPA/CLEMENS BILAN)

БЕРЛИН – Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да евентуални повратак нуклеарној енергији не би решио актуелне проблеме земље у снабдевању енергијом, истичући да су изазови са којима се Немачка суочава много дубљи и сложенији. Он је то рекао на заједничкој конференцији за новинаре у Берлину са ирским премијером Мајклом Мартином.

Мерц је оценио да је одлука о гашењу нуклеарних електрана била погрешна, али је нагласио да би евентуални покушај враћања на нуклеарну енергију данас био без стварног ефекта на тренутну енергетску ситуацију.

„Чак и када бисмо сада покушали да променимо курс, то не би решило ниједан од проблема са којима се суочавамо“, поручио је немачки канцелар, указујући да је реч о дугорочним последицама енергетске политике.

Он је и раније заступао став да је напуштање нуклеарне енергије одлука која не подлеже ревизији, чиме је јасно ставио до знања да не подржава поновно покретање затворених реактора, упркос растућим притисцима из привреде и дела јавности.

Подсећања ради, процес постепеног гашења нуклеарних електрана у Немачкој започет је 2011. године, у време канцеларке Ангеле Меркел, као директна последица нуклеарне катастрофе у јапанској електрани Фукушима Даичи. Тај догађај је изазвао снажан антинуклеарни талас у немачком друштву и довео до стратешке одлуке о напуштању ове врсте енергије, која је у потпуности спроведена 2023. године.

Последице такве политике додатно су појачане постепеним укидањем производње електричне енергије из угља, као и прекидом испорука јефтиног руског гаса, који је годинама представљао кључни ослонац немачке енергетике. Укупно посматрано, Немачка се сада суочава са дуготрајном енергетском кризом и успореним економским растом.

Иако је руски гас раније виђен као прелазно решење на путу ка климатској неутралности до 2045. године, геополитичке околности су те планове довеле у питање, а Берлин још увек није пронашао алтернативу која би у истој мери могла да задовољи потребе привреде и становништва, како по обиму тако и по цени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.