Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На старту ЕЕС система гужве паралисале аеродроме

Највећа кашњења забележена су на великим чвориштима у Паризу, Франкфурту и Амстердаму, где су путници на пасошкој контроли чекали и дуже од два сата у шпицевима
На старту ЕЕС система гужве паралисале аеродроме
Фото ЕПА

Пуна примена новог европског система за улазак и излазак путника – ЕЕС почела је 10. априла, чиме је направљен један од највећих заокрета у контроли граница у Европскoj унији у последњих неколико деценија. Реч је о дигиталном систему који бележи уласке и изласке држављана трећих земаља, замењујући досадашње ручно печатирање пасоша и уводећи биометријску идентификацију путника. Први викенд његове пуне примене обележиле су велике гужве и оперативни проблеми на бројним граничним прелазима и аеродромима широм шенгенског простора. Према извештајима европских аеродрома и авио-компанија, највећа кашњења забележена су на великим чвориштима у Паризу, Франкфурту и Амстердаму, где су путници на пасошкој контроли чекали и дуже од два сата у шпицевима. Оператери упозоравају да је увођење биометријске регистрације, отисака прстију и фотографисања, значајно успорило проток путника, посебно за оне који први пут улазе у шенгенску зону.

Слична ситуација забележена је и на копненим прелазима, нарочито на рутама ка Грчкој, Мађарској и Хрватској, где су колоне возила биле километарске. На појединим прелазима време задржавања премашивало је три сата, што је додатно оптеретило већ појачан викенд, односно празнични саобраћај.

Аеродромске власти упозоравају да систем још није у потпуности „уходан”, па су у појединим случајевима морали да активирају резервне процедуре и делимично обустављају примену нових правила како би се избегло потпуно загушење терминала. Представници индустрије већ данима апелују да Европска комисија омогући флексибилнију примену током прелазног периода.

Стручњаци процењују да ће се прави ефекти видети тек почетком летње сезоне, када милиони туриста крену ка медитеранским дестинацијама, што би могло додатно да тестира капацитете новог система.

И туристички радници из региона већ упозоравају да би нови режим могао да донесе додатне проблеме у шпицу сезоне. Директор Националне асоцијације туристичких агенција (Јута) Александар Сеничић оценио је да ће се прави ефекти тек видети током лета, када велики број путника из Србије традиционално креће ка Грчкој.

– Очекујемо да ће у почетку бити застоја, јер је реч о потпуно новом систему који захтева додатно време за регистрацију путника. Посебно ће бити осетљиви копнени прелази, где се саобраћај већ сада одвија у таласима – каже он. Он саветује путницима да, кад год је могуће, избегавају најоптерећеније термине – ране јутарње и поподневне шпицеве – као и да прате стање на граничним прелазима у реалном времену и да бирају мање граничне прелазе. Као алтернатива најфреквентнијим правцима ка Грчкој, издвајају се мањи прелази попут Дојрана или Меџитлије, где се очекује нешто мањи притисак.

Уз то, препорука је да путници на аеродроме долазе знатно раније него раније, јер нова процедура подразумева узимање биометријских података, што продужава време контроле, нарочито за оне који први пут улазе у шенгенску зону.

Иако из Европске комисије поручују да је циљ система већа безбедност и боља контрола боравка странаца, први утисци са терена показују да ће цена те ефикасности бити дужа чекања. Управо зато поједине државе већ траже додатну флексибилност у примени, како би се избегли колапси током летњег туристичког таласа.

На питање какви су утисци путника у претходних неколико дана, Сеничић за наш лист каже да су биле велике гужве, али да су Грци у једном тренутку суспендовали систем да би растеретили прелазе.

– Мислим да ће доста проблема бити на аеродромима. То је довољан знак да путници који користе авио-превоз више не могу да буду сигурни да је два сада пре лета довољно време за све процедуре, јер ће им сигурно требати више времена – каже Сеничић и додаје да су се Шпанци већ жалили да имају проблеме да испоштују све процедуре.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.