Брисел страхује од победе Радева

Софија – Бугари ће данас изаћи на осме изборе у последњих пет година. Превремене изборе је у јануару најавио бивши председник Румен Радев, након што су водеће странке одбиле мандат за формирање владе после оставке кабинета премијера Росена Жељазкова. Он је поднео оставку у децембру прошле године после масовних демонстрација подстакнутих раширеном корупцијом у земљи. Бугарску већ неколико година мучи политичка нестабилност, а бројне владе нису биле у стању да добију довољну подршку неопходну за политички опстанак.

Последњи избори, седми по реду, одржани су у октобру 2024. године. Најновија политичка криза изазвана је када је премијер Росен Жељазков прошлог децембра објавио оставку свог кабинета, неколико минута пре него што је парламент требало да гласа о предлогу за неповерење влади.

Према истраживањима агенције „Маркет линкс”, пет странака и коалиција би могло да уђе у следећи парламент, а Прогресивна Бугарска, странка Румена Радева, повећала је подршку бирача на преко 30 одсто, каже за „Политику” аналитичар Добромир Живков. Када се узме у обзир прерасподела колебљивих бирача, којих је сада око 15 одсто, Радев би могао да добије подршку и 38 одсто бирача. Испод границе од четири процента остају странке Величје, Сјај, МЕЧ и Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица. Живков каже да очекује знатно већу излазност бирача него на прошлим изборима. Предвиђања су да ће највећи број мандата освојити Прогресивна Бугарска, затим ГЕРБ – Савез демократских снага, Настављамо промене – Демократска Бугарска, Покрет за права и слободе – Нови почетак и Вазраждане.

У медијима на Западу се већ са зебњом очекује победа Радева, који се сматра проруским човеком. У Бриселу су забринути јер, како се каже, он има нејасну политичку оријентацију и програм у којем се у економском делу налазе и левичарске и десничарске политике. Радев годинама заузима ставове који се доживљавају као блиски Кремљу када је реч о рату у Украјини, а такође је давао сигнале да ће подржати увоз руске нафте. Упркос обећању да ће се борити против корупције на највишим нивоима власти, његови критичари истичу да Прогресивна Бугарска привлачи подршку странака са контроверзном прошлошћу, укључујући оптужбе за екстремне националистичке ставове и коруптивне праксе, пише бриселски „Политико”.

Лидер странке Настављамо промене Асен Васиљев поставља питање на следећи начин: да ли је циљ Радева јака Бугарска у јакој Европи, или боље речено модел сличан оном Виктора Орбана – са улогом „тројанског коња” у ЕУ уз блокирање европских интеграција. Бриселски портал подсећа на почетак политичке каријере Румена Радева, напомињући да је након што је преузео председничку функцију 2017. године, брзо надокнадио недостатак политичког искуства градећи имиџ неустрашивог патриоте, неограниченог партијским утицајима. Као бивши генерал и пилот, Радев се често позива на своје војно образовање када објашњава зашто верује да Украјина треба да тражи мир са Русијом.

Упркос годинама спекулација да ће се кандидовати за место премијера, Румен Радев је тек у марту објавио свој пројекат Прогресивна Бугарска, напомиње „Политико”. Иако формално не предводи формацију (која још увек није странка), он је водећа фигура у кампањи. Укључује политичаре блиске њему или оне који су променили политичку припадност, као и војно особље, нова лица и бивше спортисте. Само шест жена предводи листе у 31 изборном округу у Бугарској.

Прогресивна Бугарска привлачи бираче различитих оријентација, укључујући и гласаче проруске крајње десничарске странке Вазраждане, напомиње „Политико”.

Последњих недеља, Радев је водио интензивну кампању, а снимци пуних сала и публике која аплаудира објављени су на друштвеним мрежама. Главно питање је шта ће се десити ако Радев не успе да постигне већину, пише „Политико”. Коалиција Настављамо промене – Демократска Бугарска делује као природни партнер у линији политике борбе против корупције. Међутим, односи између њих и табора Радева су затегнути због разлика око рата у Украјини, а његова блажа реторика према Русији може се показати неприхватљивом за бираче коалиције Настављамо промене – Демократска Бугарска. Оштар заокрет ка Москви би закомпликовао сваку коалицију и погоршао односе са бугарским партнерима у ЕУ и НАТО-у. Ако се ипак формира коалиција са проевропским странкама, Радев би могао да одлучи да задржи уздржанији став према Украјини и да дозволи својим партнерима да доминирају када је реч о политици према Русији.

Борјана Димитрова, социолог у „Алфа рисерчу”, указује на још један могући сценарио.

„Он би могао да покуша да формира мањинску владу тражећи различите већине по појединачним питањима. Међутим, то захтева озбиљно политичко искуство. Остаје да се види да ли га има”, каже она.

Ово поставља дубље питање о томе да ли Радев има вештине за ту улогу. Бити председник је потпуно другачије од улоге лидера највеће странке и вођења преговора о формирању владе.

„Нисмо га видели у овој ситуацији. Не знамо како функционише, за шта је способан и где су му границе”, рекао је и бугарски политиколог Димитар Бечев.

Ако не успе да формира владу, цена би могла бити висока. Аналитичари упозоравају да би његов имиџ политичког спаситеља могао брзо да избледи. Бечев такође сматра да Радев више неће имати ореол новог играча.