Brisel strahuje od pobede Radeva

Sofija – Bugari će danas izaći na osme izbore u poslednjih pet godina. Prevremene izbore je u januaru najavio bivši predsednik Rumen Radev, nakon što su vodeće stranke odbile mandat za formiranje vlade posle ostavke kabineta premijera Rosena Željazkova. On je podneo ostavku u decembru prošle godine posle masovnih demonstracija podstaknutih raširenom korupcijom u zemlji. Bugarsku već nekoliko godina muči politička nestabilnost, a brojne vlade nisu bile u stanju da dobiju dovoljnu podršku neophodnu za politički opstanak.

Poslednji izbori, sedmi po redu, održani su u oktobru 2024. godine. Najnovija politička kriza izazvana je kada je premijer Rosen Željazkov prošlog decembra objavio ostavku svog kabineta, nekoliko minuta pre nego što je parlament trebalo da glasa o predlogu za nepoverenje vladi.

Prema istraživanjima agencije „Market links”, pet stranaka i koalicija bi moglo da uđe u sledeći parlament, a Progresivna Bugarska, stranka Rumena Radeva, povećala je podršku birača na preko 30 odsto, kaže za „Politiku” analitičar Dobromir Živkov. Kada se uzme u obzir preraspodela kolebljivih birača, kojih je sada oko 15 odsto, Radev bi mogao da dobije podršku i 38 odsto birača. Ispod granice od četiri procenta ostaju stranke Veličje, Sjaj, MEČ i Bugarska socijalistička partija – Ujedinjena levica. Živkov kaže da očekuje znatno veću izlaznost birača nego na prošlim izborima. Predviđanja su da će najveći broj mandata osvojiti Progresivna Bugarska, zatim GERB – Savez demokratskih snaga, Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska, Pokret za prava i slobode – Novi početak i Vazraždane.

U medijima na Zapadu se već sa zebnjom očekuje pobeda Radeva, koji se smatra proruskim čovekom. U Briselu su zabrinuti jer, kako se kaže, on ima nejasnu političku orijentaciju i program u kojem se u ekonomskom delu nalaze i levičarske i desničarske politike. Radev godinama zauzima stavove koji se doživljavaju kao bliski Kremlju kada je reč o ratu u Ukrajini, a takođe je davao signale da će podržati uvoz ruske nafte. Uprkos obećanju da će se boriti protiv korupcije na najvišim nivoima vlasti, njegovi kritičari ističu da Progresivna Bugarska privlači podršku stranaka sa kontroverznom prošlošću, uključujući optužbe za ekstremne nacionalističke stavove i koruptivne prakse, piše briselski „Politiko”.

Lider stranke Nastavljamo promene Asen Vasiljev postavlja pitanje na sledeći način: da li je cilj Radeva jaka Bugarska u jakoj Evropi, ili bolje rečeno model sličan onom Viktora Orbana – sa ulogom „trojanskog konja” u EU uz blokiranje evropskih integracija. Briselski portal podseća na početak političke karijere Rumena Radeva, napominjući da je nakon što je preuzeo predsedničku funkciju 2017. godine, brzo nadoknadio nedostatak političkog iskustva gradeći imidž neustrašivog patriote, neograničenog partijskim uticajima. Kao bivši general i pilot, Radev se često poziva na svoje vojno obrazovanje kada objašnjava zašto veruje da Ukrajina treba da traži mir sa Rusijom.

Uprkos godinama spekulacija da će se kandidovati za mesto premijera, Rumen Radev je tek u martu objavio svoj projekat Progresivna Bugarska, napominje „Politiko”. Iako formalno ne predvodi formaciju (koja još uvek nije stranka), on je vodeća figura u kampanji. Uključuje političare bliske njemu ili one koji su promenili političku pripadnost, kao i vojno osoblje, nova lica i bivše sportiste. Samo šest žena predvodi liste u 31 izbornom okrugu u Bugarskoj.

Progresivna Bugarska privlači birače različitih orijentacija, uključujući i glasače proruske krajnje desničarske stranke Vazraždane, napominje „Politiko”.

Poslednjih nedelja, Radev je vodio intenzivnu kampanju, a snimci punih sala i publike koja aplaudira objavljeni su na društvenim mrežama. Glavno pitanje je šta će se desiti ako Radev ne uspe da postigne većinu, piše „Politiko”. Koalicija Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska deluje kao prirodni partner u liniji politike borbe protiv korupcije. Međutim, odnosi između njih i tabora Radeva su zategnuti zbog razlika oko rata u Ukrajini, a njegova blaža retorika prema Rusiji može se pokazati neprihvatljivom za birače koalicije Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska. Oštar zaokret ka Moskvi bi zakomplikovao svaku koaliciju i pogoršao odnose sa bugarskim partnerima u EU i NATO-u. Ako se ipak formira koalicija sa proevropskim strankama, Radev bi mogao da odluči da zadrži uzdržaniji stav prema Ukrajini i da dozvoli svojim partnerima da dominiraju kada je reč o politici prema Rusiji.

Borjana Dimitrova, sociolog u „Alfa riserču”, ukazuje na još jedan mogući scenario.

„On bi mogao da pokuša da formira manjinsku vladu tražeći različite većine po pojedinačnim pitanjima. Međutim, to zahteva ozbiljno političko iskustvo. Ostaje da se vidi da li ga ima”, kaže ona.

Ovo postavlja dublje pitanje o tome da li Radev ima veštine za tu ulogu. Biti predsednik je potpuno drugačije od uloge lidera najveće stranke i vođenja pregovora o formiranju vlade.

„Nismo ga videli u ovoj situaciji. Ne znamo kako funkcioniše, za šta je sposoban i gde su mu granice”, rekao je i bugarski politikolog Dimitar Bečev.

Ako ne uspe da formira vladu, cena bi mogla biti visoka. Analitičari upozoravaju da bi njegov imidž političkog spasitelja mogao brzo da izbledi. Bečev takođe smatra da Radev više neće imati oreol novog igrača.