Дунавски лимес код Голупца постаје археолошки парк

Голубац – Дунавски лимес, део некадашње границе Римског царства, представља један од најзначајнијих археолошких и културних система у Европи. Овај сложени одбрамбени појас, који се простирао дуж Дунава, повезивао је војне логоре, утврђења, путеве и насеља, сведочећи о снази, организацији и утицају римске цивилизације.

Данас, Дунавски лимес има посебан значај кроз процес номинације за упис на Унеско листу светске културне баштине, што додатно истиче потребу за очувањем. Посебно место у оквиру овог система заузима локалитет Купе (Cuppae), на коме се налазило античко утврђење Каструм Купе (Castrum Cuppae) и цивилно насеље (vicus) из периода 1–4. века нове ере.

Овај локалитет представља важну тачку на дунавском лимесу, са изузетним потенцијалом за нова научна сазнања о војној организацији, економији и свакодневном животу у пограничним областима Римског царства.

– Први записи о овом локалитету потичу од путописца Феликса Каница и археолога Милоја Васића, којима су поставили основу за каснија истраживања. Прва археолошка ископавања и истраживања започета су тек 2024. године, настављена су током 2025. у нешто већем обиму, док се у овој години очекује почетак обимнијих систематских археолошких истраживања у сарадњи Народног музеја Пожаревац и Археолошког института – каже Марјан Ђокић, в. д. директора Музеја Голубац.

У тој установи одржан је стручни скуп „Римско наслеђе Голупца и околине: археолошка истраживања локалитета Купе на дунавском лимесу” уз пратећу изложбу „Археолошко наслеђе дунавског лимеса”. Др Немања Мрђић из Археолошког института говорио је о значају римског лимеса као јединственог одбрамбеног система који се простирао од Велике Британије до Црног мора, представљајући један од највећих грађевинских подухвата у историји човечанства. Посебан акценат ставио је на сектор дунавског лимеса, нарочито на потез од Виминацијума до Кладова, истичући значај локалитета Купе као војног утврђења, које се временом развило у значајан трговачки и цивилни центар.

И Теодора Бранковић из Народног музеја Пожаревац оценила је да је дунавски лимес био много више од војне линије – простор сусрета људи, култура и трговине.

– На овом подручју налази се низ локалитета – од Купа, преко Голубачког града, Ливадица, Чезаве, Салдума и Босмана, до Госпођиног вира, манастира, Падине и Песаче, који сведоче о развијеном систему утврђења, путева и насеља. Иако је део тог наслеђа данас под водом услед изградње ХЕ „Ђердап”, његов значај остаје велики, јер нам говори о животу и организацији овог простора у античком периоду и важности будућих истраживања – рекла је Бранковићева.

Др Милица Марјановић из Археолошког института рекла је да су 2024. године извршена прва сондажна испитивања која су указала на велики потенцијал локалитета Купе, те да су током 2025. откривени значајни остаци архитектуре, покретни археолошки материјал, као и трагови свакодневног живота становништва овог простора у античком периоду. Најавила је још обимнија истраживања целог локалитета у 2026. години, његову заштиту и презентацију јавности кроз формирање археолошког парка.

Управо је формирање археолошког парка на локалитету Купе, председник општине Голубац, Небојша Мијовић, сврстао међу стратешке циљеве, чиме би се, како је рекао, додатно обогатила туристичка понуда овог краја. Најавио је зато и додатну финансијску подршку археолошких истраживања.

У оквиру пратећег програма, предавање „Укуси старог Рима” одржала је др Ангелина Раичковић Савић, која је приближила свакодневни живот Римљана, са посебним освртом на исхрану, обичаје и културу. Приређена је и дегустација јела припремљених по рецептима из античког периода. У склопу догађаја отворена је и изложба „Археолошко наслеђе дунавског лимеса”, чија поставка повезује локалне налазе са ширим контекстом римског наслеђа на простору дунавског лимеса.