Мисица из Чилеа одушевљена Нишом

Ниш – Скоро никада у прошлости се није догодило оно што је у Нишу забележено ове зиме и то на почетку пролећа. Најпре се током јануара и у фебруару у нишким крајевима, посебно у Заплању и селима општине Гаџин Хан, обрело троје младих, који су у Србију дошли чак из Колумбије. У жељи да упознају свет потпуно и у свему другачији од њиховог у Јужној Америци, два рођена брата Виктор Родригез и Хуго Давид Бердуго у друштву Викторове девојке Аните Ромеро провела су три дана у селу Семче на падинама и висоравнима Суве планине у општини Гаџин Хан у Нишавском округу.

Не, нису залутали, већ су циљано дошли у овај крај Србије и Европе, где су се упознали са локалним обичајима и традицијом и где су били у прилици да испробају надалеко познате специјалитете српске народне кухиње, планински сир и качамак, димљено месо, нишки роштиљ и друго.

После само месец дана од боравка Колумбијаца у нишком крају, на југ Србије стигла је још једна гошћа из Латинске Америке која није имала, бар до сада, сазнања о Србији и људима који живе на овим просторима. У Нишу је боравила Ескарлет Араја из чилеанског града Виња дел Мар. Ескарлет је представљала своју земљу на избору за мис Латинске Америке, односно на интернационалном такмичењу и смотри лепоте „Мис Хиспаник”.

„Живот је пун случајности и довео ме је у Ниш, где су ме одушевили јединствени културни и историјски споменици, градска тврђава и Ћеле-кула, али и сва места где сам боравила оставила су на мене упечатљив утисак. Да не говорим о укусној храни и свој лепоти коју сам овде видела, јер сам упознала предиван град, јединствене људе. Дошла сам овде без икаквих припрема јер сам желела да упознам за мене до сада непознато, и без икаквих дилема, сигурно ћу се опет вратити у Ниш и на обале Нишаве.”

За Ескарлет Арају, прелепу и дивну девојку, Србија и нишки крај од пре неколико дана сасвим су другачији од онога што је замишљала. За њу су Ниш и наша земља на посебном месту у срцу, не само у очима, рекла је она. Араја, која је студент, посебно је истакла Универзитет у Нишу, наглашавајући да су студије другачије организоване и да се образовање разликује од оног у Чилеу. Највише се изненадила колико се улаже у образовање, али и колико се чувају историја, култура и традиција, посебно колико је велико гостопримство Нишлија:

„Дошла сам у непознато, у град где ми је све било страно, а сада када се спремам за одлазак из Ниша осећај у мени је да напуштам средину у којој као да сам годинама живела, а не само седам дана провела. Стекла сам велики број пријатеља и сви су се максимално трудили да буду уз мене, да испуне моју знатижељу, од обичних људи на улици преко колега студената, новинара, угоститеља све до градоначелника Драгослава Павловића и његових сарадника, које сам успела да упознам.

Посебно је одушевљена храном, јер, како каже, све јој је било веома укусно и примамљиво. Од свега што је видела и доживела, можда најјачи утисак на њу су оставили гостопримство и српска кухиња. И без много двоумљења рекла је: „Знам, вратићу се овде, кад-тад.”